Више студената српског у Новом Пазару него у цијелој Српској

Разлози за оволику незаинтересованост су, како тврде упућени, шаролики - од немогућности запошљавања, лошег статуса професора, до несхватања значаја матерњег језика.

На бањалучком Филолошком факултету рекли су за "Глас Српске" да су у првом уписном року имали 13 кандидата који су изабрали да изучавају српски језик и књижевност, али да је ситуација у овој години за нијансу боља, јер су лани, како кажу, након два рока имали тек 12 уписаних на поменутом студијском програму.

И док стручњаци апелују да је језик један од најважнијих елемената суверенитета сваког народа, а његово очување и његовање би требало да буде један од највећих националних интереса, многи на то заборављају, а посебно млади.

Професорица српског језика и књижевности на Универзитету у Источном Сарајеву Миланка Бабић истиче да је ријеч о веома тешком студијском програму, али да је највећи разлог за то што није популаран међу младима чињеница да су са тим дипломама слабо плаћени послови и да је тежак пут до проналаска радних мјеста.

- Ријетки који се одлуче студирати српски језик и књижевност то чине из љубави. Међутим, послови у школству су све више деградирани и слабо плаћени, што је аутоматски лоша порука за све оне који би можда изабрали ову струку - сматра Бабићева и додаје да је и лани било тек неколико младих који су на истоку Српске одабрали српски језик и књижевност као животни позив.

Према њеним ријечима, осим низа негативних фактора, и поједини медији имају кључну улогу у депопуларизацији српског језика, јер је веома мали број оних који имају своје лекторске службе.

- Изузев озбиљнијих медија, по структури уређених како треба, велики је број оних који пишу шта им падне на памет, јер их нико није обавезао да морају имати лекторску службу - истиче Бабићева.

Бабићева, која је годинама радила и као хонорарни сарадник на јавном факултету у Новом Пазару, каже да је тамо приликом сваког рока уписивано по 20 кандидата на студијски програм српског језика и књижевности, међу којима су готово сви били Бошњаци.

- Било је нешто Срба из Рашке, али студиј српског језика у Новом Пазару махом попуњавају Бошњаци, док ми на два јавна универзитета у Републици Српској, ево, не можемо уписати ни укупно 20 студената - навела је Бабићева која се нада да ће новим мјерама које су надлежни најавили ускоро бити заштићени српски језик и књижевност.

А прича о заштити и употреби српског језика и ћирилице покренута је прије неколико година у Србији, затим се прелила и у Српску, док су озбиљнији кораци најављени лани кроз рад групе представника Министарства просвјете и културе Републике Српске и Педагошког завода Србије. Међутим, до данас није познато да ли је и шта урађено, а нова најава стигла је недавно након састанка руководстава Српске и Србије који је одржан у Београду. Представници Срба с обје стране Дрине су се договорили да до 15. септембра - Дана јединства, усвоје нацрте закона о заштити и употреби српског језика и ћириличног писма.

Подршка

Удружење за одбрану ћирилице "Добрица Ерић" из Београда упутило је јуче допис предсједницима РС Жељки Цвијановић и Србије Александру Вучићу у ком је подржало доношење закона о заштити и употреби српског језика и ћириличног писма. Истичу да подржавају напоре да коначно буде враћен суверенитет српског језика и писма у Србији и Српској доношењем одговарајућих закона о језику и писму.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.