Више ће нас бити у дијаспори него у земљи
САРАЈЕВО - У исељеништву живи око 2,2 милиона особа које воде поријекло из БиХ, а према ријечима стручњака, ако се наставе досадашњи миграциони трендови, у догледно вријеме биће више домаћег становништва изван граница земље него на њеној територији.
У извјештају о реализацији политике о сарадњи са исељеништвом за 2023. годину, коју је урадило Министарство за људска права и избјеглице БиХ, наведено је да је миграцијом из земље створена снажна дијаспора, односно исељеништво. Од процијењеног броја домаћег становништва који живи изван граница, односно 2,2 милиона, њих 1,8 милиона је рођено у БиХ.
- Највећи број исељеника одржава снажне везе са БиХ, посебно са мјестима поријекла, са жељом да допринесу економском и друштвеном развоју БиХ. Људи у исељеништву највише су заинтересовани да доприносе развоју земље путем преноса знања и искуства - наведено је у извјештају.
Такође, додају да с новим генерацијама у исељеништву слаби повезаност и осјећај припадности земљи поријекла.
- Нове генерације младих људи у исељеништву су образованије и боље интегрисане у земљама пријема, а самим тим и велики ресурс за допринос развоју земље поријекла - стоји у документу ресорног министарства.
Наглашавају и да тренутно стање изискује системски и проактиван приступ питању емиграције од стране релевантних институција на свим нивоима власти.
Демографи са друге стране тврде да ће у догледно вријеме, ако се наставе досадашњи трендови, више људи поријеклом из БиХ бити изван њених граница него на самој територији земље.
- Историјски, БиХ је емиграциона земља. Докле год је степен развијености и животни стандард на Западу и земљама Балкана значајно различит, људи ће одлазити из БиХ, Србије, али и Хрватске те Бугарске и Румуније иако су оне чланице Европске уније. Из ових земаља још лакше им је отићи, тако и да ако БиХ у догледно вријеме уђе у Европску унију, тек ће онда људи масовније почети да напуштају земљу - рекао је “Гласу” демограф Стево Пашалић.
Сматра и да би БиХ била више на губитку него на добитку уласком у Европску унију.
- Искуства из Хрватске показују да је ту земљу почело много више људи напуштати и одлазити него раније, односно када није била чланица Европске уније - поручио је Пашалић.
Сматра и да подстицањем рађања не може бити побољшана демографска слика БиХ.
- Требало би да посегнемо за недемографским рјешењима и дјеловати кроз образовање и тржиште рада. Добро плаћен, сигуран и стабилан посао оставља људе, све остало их шаље у иностранство, односно на Запад. Једнократне новчане накнаде неће донијети никаква рјешења. Нико неће родити дијете ако ће добити хиљаду, 2.000 или 3.000 марака. Те мјере су само популарне, али оне не доносе никаква рјешења - поручио је Пашалић.
Оно што би била добра мјера, наглашава Пашалић, јесте то да се омогући бесплатан боравак у вртићима, како јавним тако и приватним свима у БиХ.
- Боравак двоје дјеце у вртићу данас кошта око 600 па и 700 марака. Не могу то људи издржати. Поред свега тога у кредитима су, презадужени. Дакле, сигуран и добро плаћен посао је једино рјешење за бољу демографску слику БиХ - закључио је Пашалић.
Према подацима из пописа становништва БиХ за 2013. годину, у земљи живи 3.531.159 становника, од чега у ФБиХ 2.219.220, Републици Српској 1.228.423, док Дистрикт Брчко броји 83.516 становника.
Аустрија на првом мјесту
Министарство за људска права и избјеглице затражило је од дипломатско-конзуларних представништава (ДКП) БиХ у новембру прошле године податке колико исељеника има у земљама у којима БиХ има та представништва.
- До сада смо добили одговоре од стране неколико ДКП-ова. Према тим подацима, у Аустрији живи 98.461 исељеник, а у Аустралији између 40.000 и 50.000, док је на трећем мјесту Италија у којој живи 21.234 особе поријеклом из БиХ - наведено је у извјештају Министарства за људска права и избјеглице.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
