Веритас: Међународна заједница још ћути на страдање Срба августа 1995.

"Веритас" подсјећа да су 4. августа 1995. године оружане снаге Хрватске, уз одобрење САД и подршку НАТО-а, и у садејству са снагама Хрватског вијећа одбране /ХВО/ и такозване Армије БиХ, извршиле агресију на Српску аутономну област Крајина, која је обухватала сјеверну Далмацију, Лику, Кордун и Банију, у саставу тадашње Републике Српске Крајине /РСК/.

Агресија је извршена упркос чињеници да је та област била под заштитом УН, под називом сектори "Југ" и "Сјевер", и да су представници РСК дан прије у Женеви и Београду прихватили приједлог међународне заједнице о мирном рјешењу сукоба.

Против крајишких Срба са око 230.000 житеља и око 30.000 војника, ангажовано је око 200.000 војника, од којих је директно у операцији учествовало 138.500 припадника ХВ-а, МУП-аа и ХВО-а.

Ако се томе додају снаге из БиХ и НАТО-а, агресора је, како истиче "Веритас", било више него становника у Крајини, а омјер војника био је најмање седам према један у корист агресора, па је за неколико дана неравноправне борбе сломљен отпор Српске Војске Крајине.

Кад је престао сваки отпор, истиче, се у саопштењу, агресор је убијао људе који нису хтјели или могли са својих вјековних имања, као и оне у избјегличким колонама и то до дубоко у територију тадашње Републике Српске.

На евиденцији "Веритаса" налазе се имена 1.881 погинулих и несталих Срба из ове акције и послије ње, од чега 1.233 или 66 цивила, од којих су око три четвртине били старији од 60 година.

Међу жртвама се налази 555 жена од којих су око четири петине њих биле старије од 60 година, што је један од "црних" рекорда грађанског рата деведесетих година 20. вијека на просторима претходне Југославије.

Од укупног броја жртава до сада је расвијетљена судбина 1.227 лица, док се на евиденцији несталих води још 654 особа од којих 251 жена.

Заробљавање је преживјело око 1.500 припадника Српске Војске Крајине, од којих су многи осуђени на дугогодишње казне затвора због кривичних дјела ратног злочина.

Око 3.200 старих и немоћних, који нису хтјели или нису могли напустити огњишта, на силу су интернирани у логоре за цивиле.

Крајина је опустошена, опљачкана па порушена и запаљена, при чему нису били поштеђени ни црквени, културни, историјски српски, као ни антифашистички споменици.

Ова агресија, под кодним називом "Олуја", спровођена је по тактици "спржене земље", што је половином новембра 1995. године досегло размјере потпуног затирања српске заједнице у Крајини.

Од неколико до сада процесуираних припадника сопствених оружаних снага за ратне злочине над Србима из времена "Олује", хрватски судови су правоснажно осудили свега двије особе – од којих је један етнички Албанац, а други етнички Србин.

И суд БиХ судио је и осудио једног припадника такозване Армије БиХ Шефика Алића за ратни злочин над четворицом припадника Српске Војске Крајине, које је по заробљавању, уз његову сагласност, убио муџахедин из састава исте јединице.

За злочине над Србима у "Олуји" судило се и тројици хрватских генерала пред Хашким трибуналом, али их је жалбено вијеће ослободило по свим тачкама оптужбе, поништивши првостепену пресуду којом су двојица од тројице оптужених били учесници удруженог злочиначког подухвата ради трајног уклањања српских цивила из Крајине силом или пријетњом силом.

"Веритас" наводи како Хрватска умјесто да одустане од слављења "акције етничког чишћења и масовних злочина" као двоструког државног празника /"Дан побједе и домовинске захвалности" и "Дан хрватских бранитеља"/, то славље се из године у годину претвара у величање усташтва и изливе мржње према Србима.

Том и таквом слављу 2020. године, како наводи "Веритас", на срамоту свих проганих Крајишника и већине Срба који су остали или се вратили у Хрватску, придружили су се и представници остатка Срба у Хрватској окупљених у Самосталној демократској српској странци као коалициони партнери странке на власти Хрватске демократске заједнице, под чијом влашћу је и изведена акција "Олуја".

Обећања о заштити мањинских националних права, дата од хрватских званичника приликом уласка Хрватске у ЕУ прије девет година, претворила су се у своју супротност – српска заједница је постала још минорнија, обесправљенија и нападанија.

"На све то, међународна заједница, укључујући НАТО и ЕУ, чија је Хрватска у међувремну постала чланица, ћути као што је ћутала и прије 27 година", закључује "Веритас".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.