Велико вијеће има посљедњу ријеч о цркви у Коњевић пољу
Бањалука - Пресуда Европског суда за људска права у Стразбуру у предмету “Фата Орловић и други против БиХ”, којом се налаже уклањање православне цркве са земље Фате Орловић у Коњевић Пољу на подручју општине Братунац, није коначна, јер странке могу у року од три мјесеца да траже да предмет буде изнесен пред Велико вијеће.
Досадашња пракса показала је да је Велико вијеће изузетно ријетко преиначавало, већ је углавном прецизније дефинисало пресуду у случајевима када је један или више судија изузео мишљење.
С обзиром на то да је у овом случају предсједник суда Јон Фридрик Кјелбро издвојио мишљење у дијелу пресуде у којем се наводи да “БиХ мора да осигура уклањање цркве најкасније у року од три мјесеца”, адвокат из Добоја Синиша Ђорђевић, који је пред редовним судовима у БиХ у овом предмету заступао Епархију зворничко-тузланску, тј. Српску православну општину Дрињача, каже да због тога треба тражити да предмет иде пред Велико вијеће.
- Не знам шта је наведено у апелацији која је упућена у Стразбур, али у поступцима пред редовним судовима у БиХ тужбени захтјев није гласио да црква мора бити измјештена у року од три мјесеца, већ када се обезбиједи нови простор за изградњу. С обзиром на то да је у том дијелу и предсједник суда издвојио мишљење, сматрам да треба тражити одлуку Великог вијећа - каже Ђорђевић.
У мишљењу Канцеларије правног представника Републике Српске о овом предмету упућеном Канцеларији агента БиХ пред судом у Стразбуру Белми Скалоњић наводи се низ аргумената којима се оспоравају тврдње Фате Орловић и осталих апеланата да им је повријеђено право на правично суђење.
- Против свих пресуда Основног, Окружног и Врховног суда РС које нису биле у корист Фате Орловић поднесена је апелација Уставном суду БиХ, који је одбацио апелацију као неосновану. Анализирајући цијели ток поступка, можемо закључити да није повријеђено право апеланата на правично суђење у смислу члана 6 Европске конвенције о људским правима - наводи се у мишљењу, које је потписао в.д. правни представник РС Слободан Радуљ.
Када је ријеч о повреди права на имовину, из Канцеларије правног представника РС објашњавају да је Црквена општина Дрињача савјестан градитељ, јер јој је Скупштина општине Братунац прије почетка градње додијелила земљиште у складу са тада важећим законодавством.
- Уколико суд нађе да постоји повреда права на имовину, онда се та чињеница не може приписати туженој страни, односно Црквеној општини Дрињача - наводи се у мишљењу.
Поред тога, наводи се да је вриједност земљишта на којем је изграђена црква око 7.700 КМ, док је судски вјештак Мирсад Изић у јуну прошле године процијенио да је вриједност црквеног објекта у Коњевић пољу 202.300 марака. Апеланткињи је тужена страна нудила накнаду за спорно земљиште од 50.000 КМ и 2.000 КМ на име судских трошкова, али је она то одбила.
Црквина
Парцела Фате Орловић на којој је изграђена црква у земљишним књигама носи назив “Црквина”, што упућује на чињеницу да је ту некада била црква. Наиме, до сада се у пракси показало да такви и слични називи парцела потичу од тога што је на таквим парцелама некада била црква.
Додатни куриозитет у цијелој ствари је што то подручје црквено-правно више не припада Епархији зворничко-тузланској, јер је Сабор СПЦ у мају ове године донио одлуку којом су општине Братунац, Сребреница, Милићи, Власеница и Хан Пијесак, те Олово у ФБиХ припојене Митрополији дабробосанској.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
