Велибор Миливојевић, за „Глас Српске“: Послије рата у Мостару је било више наде него данас
Односи међу народима у Мостару и самом Херцеговачко-неретванском кантону данас су више нарушени него прије десет година. Људи су овдје након рата имали више нада и ентузијазма него што имају тренутно, рекао је “Гласу” замјеник предсједника Градског вијећа Мостара Велибор Миливојевић.
Нагласио је да је одлука којом је забрањена ћирилица на мостарским улицама показала да највиша правна акта на веже за Србе у том дијелу БиХ.
- Само припадници српског народа који живе, раде, мисле и причају по мјерама неких других националних странака овдје су добродошли и могу да заузму кључне позиције. То је поражавајуће јер они не заступају интересе Срба - рекао је Миливојевић и додао да у БиХ, када власт не жели да ријеши кључне проблеме, оснива комисије, што потврђује и она која је задужена за повратнике.
ГЛАС: Градско вијећа Мостара није дозволило ћирилицу на мостарским улицама? Шта је тиме поручено?
МИЛИВОЈЕВИЋ: То једноставно показује да, када су у питању Срби у ФБиХ, односно у овом случају у Мостару, онда не мора бити поштован Устав и закон. Та одлука је антиуставна и показује колико Мостар ради на мултиетничности и мултикултуралности. Том одлуком онемогућено је Србима да баштине своју традицију, културу и језик. Овдје постоји само паушално залагање за мултикултуралност и прављење шаролике националне слике, а нема жеље да кроз одлуке и потезе то буде и остварено. Србима је послата порука да немају право да његују своју културу и језик, него да треба да се прилагођавају и баштине нечије друге вриједности.
ГЛАС: Да ли постоји начин да та одлука буде стављена ван снаге?
МИЛИВОЈЕВИЋ: Прије засједања Градског вијећа, на којој се нашла та одлука, сазвао сам сједницу Клуба Срба. Предложио сам да називи насељених мјеста и тргова буду означавани на два писма, а да опет уважавајући све, само оне улице у ужем градском језгру, њих око 15, буду означене на два писма. Тражио сам и да испод тих улица буде кратак опис личности и појма који улица носи. Нажалост амандмани нису прихваћени. Тренутно су Клубу Срба везане руке, јер не може да ни правно дјелује, односно онемогућен је механизам заштите националног интереса.
ГЛАС: Какав је положај Срба у Херцеговачко-неретванском кантону?
МИЛИВОЈЕВИЋ: Срби у Мостару су дискриминисани. Односно само они припадници српског народа који живе, раде, мисле и причају по мјерама неких других националних странака су добродошли. Они могу да заузму одређене позиције у градским управама, скупштинама и владама. Па и сада имамо примјер да је задовољена та законска регулатива, јер је након девет година изабрана Влада Херцеговачко-неретванског кантона у којој је и Србин, а бојим се да ће управо са њим бити исто као и са његовим претходником. Он је из реда бошњачких странака. Бошњаци или Хрвати подржавају неког свог Србина, који заузврат треба да слијепо ради и вјерује ономе што они кажу. Када имате такве људе на тим функцијама све се одрази и на ниже нивое.
ГЛАС: Шта треба урадити да би изашли из тог проблема?
МИЛИВОЈЕВИЋ: Потребно је само радити онако како се прича и презентује када нам дођу неки странци и званичници. У таквим случајевима, када дођу ти званичници, често се запитам да ли је Мостар град у којем Срби живе?! Дакле, једно се прича, друго се ради. Излаз из свега био би да стварно почне да се прича и разговара са људима који представљају и истински се залажу за права свог народа, а при томе не угрожавају ничија друга. Тренутно се разговара са са онима којима су лични интереси изнад свега и док је тако за народ овдје неће бити будућности.
ГЛАС: Недавно је на нивоу Парламента БиХ формирана комисија која је требало да представи мјере за заштиту и безбједност повратника. Ништа нису урадили у задатом року. Како то коментаришете?
МИЛИВОЈЕВИЋ: У већини случајева се показало да, када у БиХ не желите нешто да ријешите, онда власт формира комисију. У Мостару, али и самом ХНК-у, нема системских рјешења, нити реалних приједлога. Не видим свијетлу будућност српског народа на овим просторима. Ситуација у Мостару, када говоримо о односу међу народима или уопште о једној атмосфери, данас је гора него прије десет година. Ти односи се погоршавају, јер национална реторика добија све више простора и снаге. Бошњаци и Хрвати у разговору ми кажу да је након рата било више наде и ентузијазма него данас. То је и разлог што се људи са овог простора исељавају.
Обнова цркве
ГЛАС: Како тече обнова Саборне цркве Свете тројице у Мостару?
МИЛИВОЈЕВИЋ: То је врло захтјеван посао, али сада добија неку своју реалну слику и могућност да буде завршен. И недавна посјета патријарха Порфирија је показала да црквени врх мисли на људе који овдје живе. Тежићемо ка томе да не обновимо само Саборну цркву, него и да изградимо читав један комплекс у том подручју. То би значајно обогатило и туристичку понуду града Мостара.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
