Вехабовић вјечни судија у Европском суду за људска права

Маријана Миљић Бјеловук
Вехабовић вјечни судија у Европском суду за људска права

САРАЈЕВО - Мандат судије Европског суда за људска права у Стразбуру Фариса Вехабовића истекао је још прије двије године, а власти БиХ нису ништа урадиле да земља добије новог представника у тој правосудној институцији.

Питање ко ће наслиједити Вехабовића нити ко спомиње нити ставља на дневни ред. Све приче о избору новог судије остале су заковане у Предсједништву БиХ још почетком 2021. године. Нема назнаке ни да би то питање могло бити стављено на дневни ред у догледно вријеме.

Министарство иностраних послова БиХ је још у другој половини  2020. расписало конкурс за избор новог судије. Тада се пријавило 13 кандидата и тај списак прослијеђен је Предсједништву БиХ које је требало још почетком 2021. године да одлучи која три имена ће предложити Савјету Европе јер Вехабовићу мандат истиче крајем 2021.

- Тада је формирана комисија за избор судије. Направљена је чак и листа од три имена кандидата, али она никада није добила зелено свјетло и прослијеђена Савјету Европе. Предсједништво БиХ не бира судију, него шаље листу од три најбоља кандидата, а Парламентарна скупштина Савјета Европе на основу те листе треба да изабере једног са списка водећи рачуна да буде компетентна особа за наведену позицију - казао је извор “Гласа” из Предсједништва.

У некој подјели позиција по националном кључу, наводи исти извор, на позицију судије у Европском суду за људска права требало би да дође Хрват.

- Међутим, хрватски члан Предсједништва Жељко Комшић како у прошлом, тако и у овом сазиву то не жели да стави на дневни ред, а Бошњацима то и одговара јер је тренутно њихов представник тамо - казао је извор “Гласа”.

Први судија испред БиХ у Европском суду за људска права била је Љиљана Мијовић из реда српског народа, а након ње на ту позицију дошао је Фарис Вехабовић, који тамо остаје све док БиХ не предложи, односно Парламентарна скупштина Савјета Европе не именује другог кандидата.

Политички аналитичари оцјењују да овим потезом БиХ показује колико је неозбиљна те наставља да се брука пред међународним правним институцијама. 

- Народ у БиХ навикао је на оваква дешавања и то му је на неки начин свакодневица. Живимо у земљи у којој се може радити све и свашта, односно не радити ништа и то је сасвим нормално. Нико не сноси никакве посљедице. С друге стране, да се у озбиљној земљи овако нешто дешава, то би био скандал великих размјера, односно услиједиле би и политичке смјене. Код нас ником ништа, нормално, уобичајено стање - рекао је “Гласу” политиколог Филип Матић.

Неиспуњавање међународних обавеза које је БиХ преузела, наглашава Матић, показује само колико БиХ није држава, односно колико је само пука творевина која извана изгледа као држава, а по свом садржају је ништа друго до територија на којој се политичари баве само личним интересима.

Агенти

Европски суд за људска права у Стразбуру затражио је недавно и изјашњење од БиХ да ли агенти Савјета министара при Европском суду за људска права имају легитимне акредитације. Тај потез услиједио је јер је агентима Савјета министара продужен в.д. мандат који максимално може трајати три мјесеца, док су, с друге стране, они у том статусу чак три године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана