Већина судија у седмој деценији живота

Према подацима Високог судског и тужилачког савјета (ВСТС) БиХ, од 324 судије у Српској, њих 179 има 60 и више година. Када су у питању тужиоци, од њих 91, у седмој деценији живота су 34 тужиоца.

Ови подаци показују да ће више од половине судија за десетак година отићи у пензију с обзиром на то да је старосна доб за пензионисање у овој бранши 70 година живота, а у ВСТС-у тврде да нема проблема са попуњавањем судијских и тужилачких позиција, те да не постоји бојазан да ће доћи до дефицита кадра.

- Одмах по упражњавању одређене позиције исту попуњавамо на основу јавног конкурса. Нисмо примијетили индикације за дефицитом кадра јер, на примјер, на конкурс објављен у мају ове године поднесено је око 850 пријава на 114 позиција, што показује велику заинтересованост - кажу у ВСТС-у.

Бањалучки адвокат Дарко Кременовић такође сматра да је дефицит кадра немогућ јер, поред јавних, у Српској има много приватних правних факултета који сваке године ишколују знатан број правника, али наводи да би судије морале ићи у пензију са навршених 65 година живота, баш као и радници у другим професијама. Тиме би, како каже, млађи кадар добио више простора.

- Треба наћи законску могућност да се подмлади старосна структура судија, а законске одредбе у вези са пензионисањем судија и тужилаца можемо промијенити у Народној скупштини РС. Млађима се мора дати шанса, то је нужно јер не може човјек у седмој деценији имати енергију као онај са 40 или 50 година упркос далеко већем знању и искуству, које је свакако на страни старијих - прича Кременовић.

Адвокат Драгослав Перић из Бијељине сматра да би млађи у посјед судијског чекића могли доћи чешће када судије не би биле "недодирљиве", као што је сада случај.

- Мандат судије је неограничен, и то није спорно, али је спорно што код нас не постоји пракса да се он разријеши због почињених грешака у раду. Дисциплински органи ВСТС-а морали би бити мобилнији јер је море грешака у тужилаштву и у раду судија, а не видим ништа спорно у томе да неко буде разријешен са функције ако је лош судија. Не памтим да је неко разријешен из тих разлога - прича Перић.

Према његовим ријечима, није рецепт ни да стари буду замијењени млађима.

- Млађе генерације морају да се изборе за знања и звања. Протежирати искључиво млађе само по себи није неко рјешење. Морају ићи степеницу по степеницу у каријери, не треба им уклањати баријере, потребно је само да рад судија буде подложан контроли - категоричан је Перић.

Бивши предсједник ВСТС-а Милан Тегелтија не види ништа спорно у тренутној старосној структури судија и тужилаца у Српској.

- Судије су свуда у свијету људи у зрелој животној доби јер је пут до доласка на ту позицију дугачак и поплочан са много образовања, рада и праксе. Искуствени пут подразумијева прво факултетско школовање, затим приправнички стаж, правосудни испит те обавезан стаж у судовима и тужилаштвима минимално три године. Када се све то узме у обзир, судија не можете постати прије 30, па и 40 година живота - објашњава Тегелтија.

Млади бањалучки адвокат Александар Јокић каже да је кроз свој рад уочио да значајан број млађих судија напушта рад у правосуђу.

- Из којих разлога, не знам, али је чињеница да одлазе и то не у иностранство, већ прелазе у адвокатуру или мијењају професију - казао је Јокић.

Адвокати

Дарко Кременовић каже да је идентична ситуација када је питању старосна структура и у адвокатској струци.

- Чини ми се да је код нас још и горе јер је рад у адвокатури доживотан. У Српској имамо адвокате старије од деведесет година, то су махом људи који су завршили своје нотарске, судијске и тужилачке каријере и по одласку у пензију прешли у адвокате. Свега десетак одсто адвоката у РС је млађе од 40 година - прича Кременовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.