Већина партија крије адуте

Компензационе листе у сваком изборном циклусу представљају занимљив дио цијеле изборне приче јер се на њима налази одређен број кандидата са редовних листа, али им је на тај начин, под условом да странка освоји добар резултат, а они не освоје директан мандат вољом бирача, отворен пут да на тај начин постану посланици на нивоу БиХ или у Српској.

Неријетко и ове листе предводе исти страначки адути којима су повјерена и прва мјеста на редовним кандидатским листама, а све како би се додатно обезбиједили да, ако не добију довољно гласова за мандат на изборима, имају веће шансе да постану парламентарци без обзира на број гласова.

У ранијим изборним циклусима су евидентирани примјери да су и лидери политичких странака који су предводили редовне кандидатске листе били и на првим мјестима за компензационе мандате. Изборним законом БиХ је дефинисано да се компензациони мандат, који на изборима освоји странка или коалиција, расподјељује “један по један” неизабраним кандидатима на кандидатској листи странке или коалиције за компензационе мандате.

По истеку рока за предају тих листа, које би заједно са осталима требало да буду објављене у службеним гласницима и средствима информисања до 18. августа, ријетки су саопштили за кога су намијенили компензационе бројеве.

За разлику од СНСД-а, ПДП-а и других партија, из ДНС-а је након предаје компензационе листе ЦИК-у саопштено да је први на тој листи за Народну скупштину РС Драган Брдар, предсједник Регионалног одбора Приједор и Општинског одбора ДНС-а у Козарској Дубици. Носилац компензационе листе за Парламент БиХ је актуелни народни посланик Александар Главаш, док је, како сазнаје “Глас”, компензација вјетар у леђа и кадру Уједињене Српске Милану Петковићу који је тренутно замјеник предсједника НСРС. Срђан Остојић, изборни аналитичар у коалицији “Под лупом” која прати изборе у БиХ, за “Глас Српске” каже да у сваком изборном процесу постоји помало нелогична ситуација јер у већини случајева јавност не зна ко је на компензационим листама.

- Посебно специфична ситуација је забиљежена на општим изборима 2018, када су чланови једне партије били на компензационим листама других партија. Тако да, више-мање, политичке партије користе то и за враћање услуга својим члановима нудећи им такорећи сигурно мјесто - сматра Остојић.

Гледано са стране демократије, додао је, ово је проблем, јер грађани немају могућност да све своје представнике у парламентима изаберу директно на изборима.

- Странке праве своје листе по којима касније приоритетно бирају особе које ће ући у парламент. Чињеница је да је готово четвртина посланика у Народној скупштини РС дошла тим путем, а знамо и да се неке политичке партије залажу за затварање листа да би они могли да буду ти који ће, из својих редова, посложити ко ће бити у посланичким клупама. Један од начина на који тренутно могу то да ураде је компензациона листа на коју приоритетно стављају оне које они желе примарно на позицији посланика - закључио је Остојић. Општи избори у БиХ расписани су за 2. октобар ове године.

Кандидати

Мандат у Представничком дому Парламента БиХ прије четири године из Српске путем компензације обезбиједили су лидер Уједињене Српске Ненад Стевандић, СНСД-ова Сњежана Новаковић Бурсаћ, Мира Пекић из ПДП-а и социјалиста Јакоб Галић те Адил Османовић из СДА. До фотеља у Народној скупштини на исти начин дошло је 20 кандидата. То су, између осталих, Радован Вишковић, Денис Шулић, Срђан Мазалица из СНСД-а, Недељко Гламочак и Соња Караџић Јовичевић из СДС-а, Јелена Тривић из ПДП-а, Андреа Дорић као кадар СП-а и Милан Петковић из Уједињене Српске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.