Савјет министара: Усвојен полугодишњи извјештај о извршењу буџета

Приходи од индиректних пореза са Јединственог рачуна Управе за индиректно опорезивање за финансирање институција износили су 383.953.512 КМ, саопштено је из Савјета министара.

Укупно остварени расходи и издаци буџета институција БиХ износили су 433.396.331 КМ и извршени су у мањем износу за око 20,9 милиона КМ или пет одсто у односу на исти период 2021. године због мањег извршења капиталних издатака за вишегодишње пројекте и друге намјенске пројекте за која су средства пренесена из претходних година.

На страни расхода институција БиХ настављено је са уштедама на примањима и материјалним трошковима и у 2022. години како не би била угрожена макроекономска стабилност земље, те су бруто плате и накнаде трошкова запослених остале на истом нивоу као у 2012. години, изузев накнаде за топли оброк, која је од почетка 2020. године повећана са шест на осам КМ.

Све доспјеле обавезе на основу спољног дуга БиХ измирене су благовремено у првој половини години у укупном износу од 344,65 милиона КМ, од тога се на отплату главнице односи 290,04 милиона КМ или 84,15 одсто, а на отплату камата, сервисних и других трошкова 54,61 милион КМ или 15,85 одсто.

Извјештај ће Министарство финансија и трезора у Савјету министара доставити Предсједништву БиХ и Парламентарној скупштини БиХ, а биће објављен на веб страницама Савјета министара и Министарства финансија и трезора.

Финансирање институција у првих шест мјесеци засновано је на одлукама о привременом финансирању, с обзиром на то да је Закон о буџету институција БиХ и међународних обавеза БиХ за 2022. годину донесен 30. јуна ове године.

Савјет министара усвојио је Информацију Министарства финансија и трезора о стању јавне задужености БиХ на дан 30. јун, у којој је наведено да је укупни јавни дуг мањи за 48,27 милиона КМ у односу на 31. децембар 2021. године.

Према Информацији, јавни дуг у БиХ је 30. јуна износио 12,808 милијарди КМ, од чега је спољни дуг 9,741 милијарду КМ, а унутрашњи 3,67 милијарди КМ.

У укупном стању јавне задужености Федерација БиХ /ФБиХ/ учествује са 51,81 одсто, Република Српска са 47,32 одсто, Брчко дистрикт са 0,49 одсто и институције БиХ са 0,38 одсто, а учешће јавног дуга БиХ у бруто друштвеном производу /БДП/ износи 32,35 одсто.

У стању спољног дуга БиХ највеће учешће имају Свјетска банка - ИДА и ИБРД са 28,03 одсто, Европска инвестициона банка са 21,90 одсто, Међународни монетарни фонд са 9,56 одсто, Еврообвезнице Републике Српске са 9,40 одсто, Европска банка за обнову и развој са 7,82 одсто, Паришки клуб са 5,08 одсто, што представља 81,79 одсто укупног стања спољног дуга.

Сервис спољног дуга БиХ у првој половини године износио је 392,59 милиона КМ, од чега се на главницу односило 299,73 милиона КМ или 76,35 одсто, а на камату 92,86 милиона КМ или 23,65 одсто.

Савјет министара, на приједлог Министарства спољне трговине и економских односа у Савјету министара, усвојио је Анализу спољнотрговинске размјене БиХ за период првих шест мјесеци.

У документу је наведено да је укупна робна размјена у првој половини 2022. године износила 22,79 милијарди КМ, вриједност извезене робе била је 9,09 милијарди КМ, а увезене 13,7 милијарди КМ, што је довело до спољнотрговинског дефицита од 4,61 милијарду КМ.

Главне карактеристике спољнотрговинске робне размјене за период јануар-јун 2022. године у односу на исти период лани биле су раст укупне спољнотрговинске размјене БиХ /41,5 одсто/, раст увоза /42,5 одсто/ и раст извоза /39,9 одсто/, те раст спољнотрговинског дефицита 47,8 одсто, док је покривеност увоза извозом смањена је за 1,3 одсто и износи 66,3 одсто.

ЕУ је и даље главни спољнотрговински партнер БиХ и у укупном обиму робне размјене учествује са 63,1 одсто, док земље потписнице Споразума “ЦЕФТА 2006” учествују са 14,9 одсто, а остале земље са 22 одсто.

Извоз у земље ЕУ износио је 6,71 милијарду КМ, што је 39 одсто више него у истом периоду прошле године, док је увоз износио 7,66 милијарди КМ, односно 31,7 одсто више у односу на прву половину 2021. године.

Од главних трговинских партнера највећу покривеност увоза извозом БиХ има са Аустријом 163 одсто, Словенијом 127 одсто, Хрватском 106 одсто, НЈемачком 95 одсто, Србијом 83 одсто и Италијом 66 одсто.

БиХ је у првој половини године највише извозила у Хрватску - 1,34 милијарде КМ, НЈемачку 1,34 милијарде КМ, Србију 1,25 милијарди КМ, Италију 1,07 милијарди КМ, Аустрију 821 милион КМ и Словенију 709 милиона КМ, а највише је увозила из Италије 1,62 милијарде КМ, Србије 1,5 милијарди КМ, НЈемачке 1,41 милијарде КМ, Хрватске 1,27 милијарди КМ, Кине 1,06 милијарди КМ и Турске 845 милиона КМ.

Савјет министара усвојио је Информацију Министарства финансија и трезора о распођели и кориштењу средстава текуће резерве за првих шест мјесеци, која ће бити достављена Парламентарној скупштини БиХ у даљу процедуру.

Према Информацији, од планираних 1.225.000 КМ средстава текуће резерве током првог полугодишта 2022. године одобрено је укупно 1.072.500 КМ, од чега је реализовано 1.060.179,42 КМ.

Према Информацији, од планираних 1.225.000 КМ средстава текуће резерве у првом полугодишту прошле године одобрено је укупно 607.735 КМ, од тога је највише новца одобрено као помоћ Хрватској за санирање посљедица земљотреса 500.000 КМ, док је 100.000 КМ одобрено општини Костајница.

Усвојена је и Информација Дирекције за економско планирање о кретању макроекономских показатеља за јануар-јун 2022. године. Подаци Агенције за статистику БиХ говоре да је тренд раста економске активности из прошле године настављен и у првом кварталу, када је забиљежена стопа економског раста од 5,5 одсто, што је у рангу регионалног просјека земаља западног Балкана.

У БиХ је у првом полугодишту ове године регистровано повећање физичког обима индустријске производње од 4,6 одсто, уз повећање робног извоза БиХ у првом кварталу за око 3,5 милијарди КМ, што је више од 40 одсто у односу на исти период претходне године.

Међутим, приликом анализе кретања у оквиру спољнотрговинске робне размјене са свијетом потребно је у обзир узети чињеницу је да је током овог периода дошло до значајног раста цијена.

У мају је број запослених био већи за 2,8 одсто у односу на исти мјесец претходне године и износио је око 844,8 хиљада, а најзначајнији раст био је у области трговине и индустрије.

Инфлација мјерена индексом потрошачких цијена у БиХ у јуну износила је 15,8 одсто у поређењу са јуном 2021. године, а на шестомјесечном нивоу назначајнији раст цијена био је у ођељцима хране и безалкохолних пића и превоза.

С друге стране, једино смањење цијена било је у ођељку ођеће и обуће, гђе су цијене биле ниже за шест одсто у првом полугодишту ове године, што је само дијелом успорило раст укупне инфлације у БиХ.

Савјет министара примио је к знању Анализу директних страних инвестиција у БиХ за 2020. и 2021. годину и упоредну анализу БиХ и земаља региона у извјештајима међународних организација, које потврђују благи раст директних страних инвестиција у БиХ упркос отежавајућим оконостима узрокованим пандемијом вируса корона и првобитним неповољним прогнозама.

Према подацима Централне банке БиХ кориштеним у овој анализи, директне стране инвестиције у 2020. години износиле су 678,2 милиона КМ и веће су за 81,5 милиона КМ у односу на 2019. годину, када су биле најниже у посљедњих пет година.

Прелиминарни подаци Централне банке БиХ подложни ревизији показују да су директне стране инвестиције у првом полугодишту 2021. године износиле 766,2 милиона КМ и веће су за 66,2 одсто у односу на исти период претходне године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.