Уставни суд Српске: Уставни суд БиХ довео у питање функционисање земље

- Брисањем одредбе Правила Уставног суда БиХ Суд је својом посљедњом одлуком, и формално, сам себе довео у ситацију да функционише без судија који су представници једног ентитета, што је у сложеним државама, поготово оваквог облика државног уређења, недопустиво, потенцијално опасно и доводи у питање легитимитет његовог рада - наведено је из Уставног суда Српске након што је одржао данас сједницу у Бањалуци.

На овој сједници Уставни суд Српске је, у складу са Уставом и законом утврђеном надлежношћу, разматрао појаве које су од интереса за остваривање уставности и законитости.

Подсјећају да је у претходном Обавјештењу Уставни суд Републике Српске већ указао на неке појаве у пракси Уставног суда БиХ које су значајне за функционисање правног поретка Републике Српске и БиХ као и за остваривање уставности и законитости.

- Иако је ријеч о Уставном суду БиХ, тј. о примјени Устава БиХ кроз одлуке Уставног суда БиХ, Уставни суд Републике Српске као институција која има надлежности према члану 115. Устава Републике Српске, прије свега са аспекта уставноправног поретка Републике Српске али и виталних националних интереса конститутивних народа, има обавезу да укаже на одређене појаве и проблеме у функционисању Уставног суда БиХ, поготово с обзиром на посљедњу одлуку од 19. јуна 2023. којом су измијењена Правила његовог рада - наводе из Уставног суда Српске.

Кажу и да је БиХ сложена земља која се састоји од два ентитета: Републике Српске и Федерације БиХ, Брчко - Дистриктом као њиховим кондоминијумом, и они чине њену суштину.

- Све њене институције конституисане су по принципу ентитетског или пак националног паритета, неке по једном, неке по оба. Приликом доношења одлука у овим институцијама обезбијеђена је заштита, било виталног ентитетског, било виталног националног интереса. Тако се конституише и Уставни суд БиХ у коме Републику Српску представља двоје судија које бира Народна скупштина Републике Српске а Федерацију четворо судија које бира Представнички дом Парламентарне скупштине Федерације БиХ. Устав БиХ, члан ВИ став 2. т. а), прописује да се одлуке Суда доносе већином гласова свих судија, односно да "већина свих чланова представља кворум", што подразумијева право учествовања свих судија у одлучивању - објашњава се у саопштењу.

Међутим, Уставни суд БиХ представља једину институцију БиХ у којој није присутан принцип заштите виталног интереса ентитета, нити пак виталног националног интереса конститутивних народа. Уставотворац се приликом креирања оваквог уставног рјешења вјероватно руководио природом уставносудске функције, али то рјешење у БиХ, са оваквим обликом државног уређења, у пракси изазива многобројне проблеме.

Ипак, наводе, у Правилима Уставног суда БиХ, као гаранција равноправне заступљености ентитета у раду Суда и одлучивању било је предвиђено да се "сједница Уставног суда у пленарном сазиву којој не присуствују најмање тројица судија које је изабарао Представнички дом Парламента Федерације БиХ и најмање један судија којег је изабрала Народна скупштина Републике Српске одгађа с тим да ће се, у случају понављања исте ситуације, без оправданих разлога, наредна сједница одржати".

- Брисањем ове одредбе Правила Уставног суда БиХ Суд је својом посљедњом одлуком, и формално, сам себе довео у ситацију да функционише без судија који су представници једног ентитета, што је у сложеним државама, поготово оваквог облика државног уређења, недопустиво, потенцијално опасно и доводи у питање легитимитет његовог рада. Поготово, с обзиром на чињеницу да ова институција, великим дијелом креира уставноправни поредак БиХ, посебно кроз одлучивање судија странаца, јер судије из реда само једног конститутивног народа, уз њихову подршку, и без учешћа судија из једног ентитета, тј. Републике Српске, могу, без обзира на уставну норму да се одлуке доносе гласовима већине свих судија, донијети било коју одлуку - истиче се у саопштењу.

Под оваквим, како наводе, новоуспостављеним, условима, узимајући у обзир све демократске принципе, овај Суд не може нормално функционисати.

- То је и сам, на неки начин, признао, наравно из других разлога, у свом Саопштењу од 19. јуна 2023., истакавши да је ово "највећа криза у посљедњих двадесет осам година постојања". Креирањем овакве ситуације посљедњом Одлуком Уставног суда БиХ нарушавају се уставни принципи на којима почива државно уређење БиХ. Оваква ситуација не гарантује остваривање Уставом БиХ утврђеног уставног статуса Републике Српске и свих њених грађана - стоји у саопштењу.

Поред наведеног, кажу, потребно је истаћи да у БиХ не постоји Закон о Уставном суду БиХ којим би се конкретизовале уставне одредбе, тј,. регулисао поступак пред њим и гарантовала правна сигурност. Чињеница да сам Устав не прописује ову уставну обавезу не ограничава законодавца да то учини.

- Поред наведених, у раду Уставног суда БиХ постоје и неки други проблеми, који би се могли елиминисати усвајањем овог закона. Они се у првом реду односе на његову апелациону надлежност, гдје се он, својим широким тумачењем Устава, претвара у посљедњу инстанцу редовног правосуђа, иако ентитетски устави дефинишу судску власт и овај систем власти, осим Суда БиХ, са посебном надлежношћу, заокружују постојањем и дефинисањем надлежности врховних судова ентитета - наводе у саопштењу.

Овом приликом нужно је како истичу, поново поменути и присуство страних судија у Уставном суду БиХ готово двадесет осам година након потписивања Општег оквирног споразума за мир у БиХ.

- Иако су сврха и смисао уставне норме из члана ВИ/1 д) Устава БиХ, којом се прописује њихово присуство, били да оно траје првих пет година након потписивања Споразума, односно први мандат судија Суда, а да, након тога, Парламентарна скупштина БиХ законом може прописати другачији начин избора ово троје судија, они су и данас судије Уставног суда БиХ, која је суверена земља и, потенцијално, уколико се, на основу уставног овлаштења, не усвоји другачије законско рјешење, они ће то остати и у будућности - кажу они.

На крају, Уставни суд Републике Српске истиче да је нужно и даље инсистирати на доношењу Закона о Уставном суду БиХ којим би се ријешили сви наведени проблеми.

- У односу на посљедњу Одлуку Уставног суда БиХ потребно је, с обзиром на различите информације, захтијевати од Уставног суда БиХ да обавијести Народну скупштину Републике Српске, као и ширу јавност, о поступку заказивања "ванредне" сједнице од 19. јуна 2023. године, дневном реду, начину рада али и о броју судија који су учествовали у раду, тј. саставу Суда, што је релевантно са аспекта до тада важећег члана 39. Правила Уставног суда БиХ тј. правне ваљаности Одлуке од 19. јуна 2023. године - наводе они.

С обзиром на наведено, као и с обзиром на чињеницу да је главни уставотворац у БиХ била међународна заједница, те да постоје институције међународног карактера одговорне за његово провођење, кажу да је потребно захтијевати да се исте хитно изјасне о оваквој ситуацији.

- Прије свега, због чињенице да Уставни суд БиХ својим даљим радом, са непостојањем легитимитета својих будућих одлука доводи у питање функционисање БиХ као демократске земљре сложеног облика државног уређења и правом Републике Српске да буде, у складу са Уставом, адекватно заступљена у њеним институцијама, како у њиховом раду, тако и у њиховом одлучивању. Република Српска има право да захтијева све напријед наведено с обзиром на чињеницу да је један од потписника Анекса ИВ Општег оквирног споразума за мир у БиХ (Устава БиХ) - наводе у саопштењу Уставног суда Српске.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.