Уставни суд БиХ доводи у питање и свјетски мир
БАЊАЛУКА - Званична најава да се Русија озбиљно спрема да у Савјету безбједности, најважнијем тијелу Уједињених нација (УН) задуженом за одржавање мира и безбједности у свијету, иницира расправу о начину рада Уставног суда БиХ јасно говори о озбиљности ситуације, али и о томе да та земља, и поред силних проблема у свом дворишту, не диже ни руке од Републике Српске и српског народа.
Став је то саговорника “Гласа Српске” у вези са информацијама да је Русија, као једна од сталних чланица Савјета безбједности, спремна да предложи да на дневни ред једног од засједања буду увршћени проблеми које је својим неуставним одлукама произвео Уставни суд БиХ.
Портпарол руске сталне мисије при УН Фјодор Стржижовски рекао је да је питање опасне ситуације у вези са судом покренуто, јер доношење одлука без учешћа Срба или било којег другог државотворног народа у БиХ води ка уништавању дејтонске структуре и потенцијалном сукобу. За њега је наставак рада троје страних, а без иједног судије из Српске, анахронизам.
- Сви ти кораци уклапају се у политику западних земаља да одрже стање протектората у БиХ, између осталог, и посредством нелегитимног Кристијана Шмита који није добио одобрење СБ УН. Међутим, увјерени смо да народи БиХ имају право да се сами, без спољне контроле, договарају о будућем вектору развоја земље на основу међусобног поштовања и тражећи компромисе - рекао је Стржижовски, а пренијели медији.
Овакав потез Русије за професора Милана Благојевића говори много.
- Ово је доказ, и то такав да од њега не постоји јачи, колико је тај суд својим неуставним одлукама довео у питање и свјетски мир, и то у толикој мјери да би то могло бити разматрано у СБ УН, као највишој свјетској институцији која је, према Повељи УН, једино надлежна за очување мира у свијету. Само разматрање могућности одржавања такве сједнице је случај незабиљежен у досадашњој историји Уједињених нација. Наиме, од 1945. до данас никада ниједан уставни суд ниједне државе чланице УН није стварао такве проблеме својим неуставним радом да би то било разлог за одржавање сједнице СБ УН - истакао је за “Глас” Благојевић који је и савјетник српског члана Предсједништва БиХ.
Стога је, додао је, случај Уставног суда БиХ, његов неуставни рад у континуитету, јединствен случај који веома штети угледу БиХ у међународној заједници.
- Ако СБ УН одржи сједницу због тога, било би неопходно и да разматра не само неуставни рад Уставног суда већ и противправно понашање Кристијана Шмита који се неовлашћено, без икакве одлуке СБ УН, лажно представља као високи представник. Такво понашање Шмита СБ УН би требало да забрани својом резолуцијом, у складу са Повељом УН и Анексом 10 Дејтонског споразума као и да истом резолуцијом одлучи да високи представник у БиХ, па и Шмит да је којим случајем високи представник, нема право ни према Повељи УН, ни према Дејтонском споразуму нити према било ком другом извору права да у БиХ као држави чланици УН намеће било каква акта, а камоли законе - закључио је Благојевић.
Политиколог и аналитичар геополитике из Србије Александар Павић каже за “Глас” да Русија и на овај начин показује да стоји иза Републике Српске и српског народа, чак и у вријеме када води једну глобалну борбу.
- Веома је важно да и ово сматра довољно важним питањем чим настоји да га стави на дневни ред Савета безбедности, што показује и да је у врху њених интереса и Република Српска, њен опстанак и очување. Ипак, Русија можда и може да иницира расправу о Уставном суду БиХ, али то неће променити ништа јер три од пет чланица Савета безбедности апсолутно подржавају ово што ради овакав Уставни суд са странцима у њему - Велика Британија, САД и Француска. То су земље које подржавају наставак колонијалне управе над БиХ - рекао је Павић и нагласио да је, ипак, важно да ово питање буде отворено у Савјету безбједности УН.
Турбуленције
До посљедњих турбуленција на релацији Уставни суд БиХ - власт у Бањалуци је дошло након што је већина судија 19. јуна, без присуства иједног судије из Српске, измијенила на споран начин властита правила о раду те омогућила одржавање сједнице и када не може да јој присуствује ниједан члан којег бира Народна скупштина Српске. Након што се суд оглушио о захтјев да повуче спорну одлуку, у Српској је усвојен закон који предвиђа да ниједна одлука тог суда, донесена послије 19. јуна, неће бити примјењивана на територији Српске док не буде усвојен закон о Уставном суду БиХ. Закон је јуче ступио на снагу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
