УН у БиХ: Извјештај о постигнутим резултатима у четири стратешка приоритета
САРАЈЕВО - Уједињене нације /УН/ у БиХ објавиле су извјештај који покрива резултате постигнуте током прошле године у четири стратешка приоритета која су договорена кроз Оквир сарадње БиХ и УН за заједнички рад до 2025. године.
У саопштењу УН подсјећа се да су четири стратешка приоритета с пет циљева договорена кроз Оквир сарадње БиХ и УН који је потписан 20. маја прошле године са Савјетом министара а односе се на одрживи, отпорни и инклузивни раст, квалитетно, доступно и инклузивно образовање, здравство и социјална заштита, владавину права и управа с тежиштем на људе те ангажман грађана и заједнице за друштвену кохезију.
Тим УН у БиХ /UNCT/ дао је 2021. године значајан допринос конвергенцији економског раста те одрживом и инклузивном развоју.
UNCT у БиХ чини 17 агенција, фондова и програма УН а њим предсједава резидентни координатор УН Ингрид Мекдоналд која је именована у својству представника генералног секретара УН за развојне операције у земљи.
Као породица специјализованих агенција, UNCT сарађује с партнерима на подршци Агенди до 2030. и остваривању Циљева одрживог развоја.
У Заједничком плану рада за период 2021. и 2022. у оквиру УНСДЦФ-а за период 2021. до 2025. предвиђен је укупни буџет од 171.341.710 долара за прве двије године.
Крајем 2021. заједничка реализација средстава UNCT-а износила је 121.200.237 долара. Према извјештајима агенција током 2021. мобилисано је укупно 131.862.863 долара, од чега 8.071.060 долара из редовних или основних средстава, а 123.791.803 долара из других или споредних ресурса.
Према наводима извјештаја УН након доношења Оквира за реализацију циљева одрживог развоја у БиХ, UNCT је пружио подршку властима у успостављању еко-система за системско финансирање циљева одрживог развоја и тиме омогућио информисана и циљана улагања јавних средстава те мобилизацију додатних средстава.
Спроведени су и законски и подзаконски оквири којима се уређује досљедан систем стратешког планирања у оба ентитета, заједно с новом Развојном стратегијом за Федерацију БиХ за период 2021. до 2027. годину и стратегијама за 88 одсто локалних власти.
Истовремено су УН унаприједиле капацитете земље за социјалну заштиту која може одговорити на кризне ситуације, пружајући подршку службама социјалне заштите, упућивањима у кризним ситуацијама и протоколима приправности за више од 26.000 корисника, укључујући преко 1.800 дјеце.
УН су такође дале важан допринос запошљавању и егзистенцији јер су 17.544 жена и мушкараца остварили су бенефите бољих животних услова, 450 лица је добило нова радна мјеста, а готово 1.000 младих – жене и рањиве групе становништва – стекли су предузетничке и професионалне вјештине које су им помогле да приступе тржишту рада.
Према извјештају УН су подржале БиХ у испуњавању међународних обавеза и подузимању практичних реформи за подршку декарбонизацији и енергетској транзицији, што је укључивало помоћ у представљању ажурираних утврђених доприноса у области климе, према Оквирној конвенцији УН о климатским промјенама, чиме је земља изнова потврдила своју опредијељеностиспуњавању кључног Паришког споразума из 2015. године.
Подношењем тог документа БиХ се обавезала смањити емисије стакленичке баште за 33,2 процената до 2030. и за готово 66 одсто до 2050. године у односу на нивое из 1990. године.
Истовремено су повећане могућности актера широм земље за заштиту природе и биодиверзитета, укључујући кампању за подизање свијести јавности о важности заштићених подручја за очување биодиверзитета.
УН и њихови партнери омогућили су оспособљавање за 1.426 наставника по дигиталном/комбинованом учењу и допринијели побољшању критичког размишљања, предузетничких, дигиталних и "софт" вјештина међу дјецом, младима и одраслима те су ажурирали предузетнички план и програм и подржали оквире политика за стварање друштва и радних мјеста будућности темељих на знању.
Такође су додатно пружиле подршку свим министарствима образовања на побољшању приступаи квалитете формалног образовања за сву дјецу, што је укључивало увођење стандарда, рјешавање проблема недостатка података у образовању и пружање иновативних рјешења за дигитално учење за подршку дјеци и образовним стручњацима.
Подршка је посебно усмјерена на осигуравање бољих могућности за најрањивије групе, као што су тражиоци азила, дјеца у покрету, дјеца с инвалидитетом.
Мигрантима у пет привремених прихватних центара широм БиХ понуђено је 1.078 доза вакцина.
УН су обезбиједиле даље јачање рутинске вакцинације на нивоу примарне здравствене заштите с најмање 3.500 дјеце обухваћене попратним активностима, с посебним нагласком на рањиве групе као што су ромска дјеца и малољетници у покрету.
Осим подршке отварању пет нових центара за рано и предшколско васпитање и образовање, кроз вртиће и школе – пријатеље здраве исхране осигуране су користи за 2.000 дјеце у вртићима и 1.000 ученика основних школа.
Током протекле године УН су наставиле пружати подршку спречавању, сузбијању и рјешавању насиља над женама и дјевојчицама у БиХ а Агенција за родну равноправност БиХ добила је подршку у оснивању три кризна центра за случајеве силовања, а пружаоци здравствених услуга су оспособљени пружати психосоцијалну подршку женама жртвама родно условљеног насиља.
Осим тога, 693 стручњака, укључујући сектор образовања и полицију, повећало је своје капацитете заспречавање и одговор на насиље на интернету.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
