Угледни историчари за “Глас”: Тему Јасеновца потребно отворити из почетка

Каже ово за “Глас Српске” историчар и дугогодишњи члан Српске академије наука и уметности Љубодраг Димић коментаришући нову полемику која је у јавности поведена у вези са питањем различитог виђења броја жртава у концентрационом логору Јасеновац.

- Концентрациони логор Јасеновац је чињеница, и то једна страшна чињеница Другог светског рата у ком је прогутано на стотине хиљада људи и то само зато што су били друге вере и нације. И њу нико не може да прескочи у изучавању вертикале 20. века. Оно што је трагично у времену у ком ми данас живимо јесте што су узроци који су довели до Јасеновца, нажалост, поново оживели. И на то стално треба упозоравати, јер Јасеновац је толико велика масовна гробница да, уколико неко и смањи број за 100.000 хиљада, он, у ствари, ништа није постигао, јер ту је сваки живот отишао неправедно - поручио је Димић.

И у том контексту, како каже, треба да се сви запитамо, баш као и својевремено Светозар Стојановић, да ли је уопште била могућа Југославија након Јасеновца. Да ли је било могуће живјети заједно након нечег тако страшног? Да ли је могуће живјети и данас, а поготово уколико не рашчистимо и до краја не расвијетлимо страдање у овом страшном логору смрти, Јасеновцу.

Према ријечима овог академика, ово онда отвара и питање - на који начин рационално сагледати и објаснити страдање у овом логору, а при томе остати објективан.

- Овим питањем требало би да се позабави један тим историчара, научника, а што никако није посао од 15 дана, јер он подразумева озбиљна демографска, историјска и нека друга истраживања. Тај тим би могао да стави тачку на све покушаје ревизионизма или минимизирања овог страшног злочина. И то није нимало лак посао, јер треба објаснити и како је нешто прогутало 500.000, 600.000 или 700.000 људских живота... Да је постојала једна идеологија која је то омогућила, спровела и награђивала. Ми ту тему морамо поново отворити, и дати рационално и научно објашњење које ће нам омогућити да јасно сагледамо прошлост, али и да лакше живимо у будућности, те да спречимо како садашње, тако и будуће покушаје ревизије историје који су срамотни - наводи Димић.

Проблем је, како открива, што код нас постоји и једна врста сујете међу историчарима и неразумна потреба да се смањују или надувавају бројеви убијених из разних побуда.

- Моје мишљење је да, ако само једног убијеног прескочимо, то велика трагедија. Треба засукати рукаве и бацити се на изучавање Јасеновца. Треба изучити и период Краљевине Југославије, али и идеје и идеологије које су се намрштиле над овим нашим просторима тридесетих година 20. века. Наравно, никако не треба заборавити урадити ни демографску карту Срба у 20. веку, па видети колико је их је било 1941, а колико 1945. године те покушати објаснити тај недостатак од милион људи - каже Димић.

Сматра и да није ствар у томе да се број увећава, него је суштина да се не заборави ниједно лице које је у логору или на неком другом мјесту убијено, изгубило живот. Истиче и како је, и поред тога што је тренутно у пензији, спреман да подржи, па и да се укључи у прављење стручног тима чији би једини задатак био изучавање Јасеновца, али и страдања Срба у НДХ.

- Предложио бих да тај тим чине млади људи, нова генерација историчара која није оптерећења неким ланцима, ратовима и сличним глупостима које смо ми старији морали да преживимо. Треба ставити тачку на све ово и тако спречити да нам се и у будућности понавља да се тема Јасеновца изнова злоупотребљава у дневнополитичке сврхе - поручио је Димић.

Слично мишљење дијели и истраживач из београдског Института за савремену историју Немања Девић. Каже да истраживати Јасеновац и уопште геноцид у НДХ значи створити тим посвећеника, у очима околине - залуђеника, који ће преврнути сваки камен и сваки листић у архивима који се тичу ове теме.

- Да би се неко могао назвати компетентним за ту тему, неопходно је да најпре ишчита сву објављену литературу и упозна се са архивским фондовима, за шта је неопходно неколико година посвећеног рада. Морамо то коначно схватити и да вољним за истраживање омогућимо баш све. Ако таквог тима у Београду нема, а нема га, треба га направити. Том тиму треба обезбедити апсолутну логистичку помоћ како би истраживачи могли да делују ефикасно, а што је тренутно готово немогуће, али и финансијску сигурност, бар онолику колика се обезбеђује људима из разних извршних одбора, док вам истраживач Јасеновца, ма колико испрва комично звучало, пре не заличи на агента из “Борновог идентитета” него на вашег профу историје. Све док се све то не обезбеди, нема ништа од тог посла - каже Девић поручујући да при тома треба доста да се ради и на ојачавању интегритета научноистраживачких установа.

Додао је и да ће, са биједно плаћеним историчарима, који би требало да путују до својих дестинација истраживања аутобусом, да сами плаћају хиљаде копија које им неко можда рефундира крајем мјесеца, гдје зависе од воље локалних директора архива и антипатија у иначе малој академској заједници, гдје се исти истраживачи условљавају чланством у владајућој партији, гдје људе који проучавају прошлост српског народа исмијавају, а институције омаловажавају - питање Јасеновца и геноцида у НДХ остати отворено и коришћено у дневнополитичке сврхе.

- Све су друго само јалове расправе и бацање прашине у очи народу. Да се не лажемо - поручио је Девић.

Грајф

Према ријечима академика Љубодрага Димића, медијско прозивање израелског историчара Гидеона Грајфа, који је године посветио изучавању логора Јасеновац и страдању Срба, више је него срамотно.

- Нико нема право да омаловажава његов рад. То је показивање некултуре. Сваки научни рад треба да буде поштован, аргументовано критички и аналитички сагледаван, не политички или политикантски. Ако је он негде и погрешио, у нечему, то онда треба стручно расправити, а не полемисати преко медија. Наше институције би требало да се обрадују када неко направи неко истраживање, јер оно не може никако одмоћи - истакао је Димић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.