Удружење Крајишника тражи да геноцид над Србима у НДХ да буде осуђен
БЕОГРАД - Удружење Крајишника прикупило је 30.000 потписа и затражиће од Скупштине Србије да усвоји резолуцију којом би геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској (НДХ) коначно добио специфичан назив и као такав био осуђен, рекао је предсједник овог удружења Миле Боснић.
Боснић сматра да је неопходно донијети резолуцију која ће се искључиво бавити геноцидом над Србима јер је свјетска јавност осудила геноцид над Јеврејима - Холокауст, као и геноцид над Ромима - Парајмос.
- Само Срби немају назив за стравичан геноцид почињен над њима у НДХ и само геноцид над Србима није осуђен. Наша скупштина и наша држава су морале донијети резолуцију о геноциду да утврдимо како се тај геноцид специфично зове, да ли је то можда покољ или затирање, ми то не знамо - рекао је Боснић.
Он је навео да ће иницијатива за доношење резолуције бити покренута на јесен или најкасније у прољеће, а уколико не буде стављена у скупштинску процедуру, Удружење најозбиљније размишља о референдуму о овом питању.
- Ми то дугујемо онима који су страдали у НДХ - рекао је Боснић који годинама прикупља свједочења преживјелих и ускоро ће објавити књигу о томе.
Он је истакао да су логори за дјецу на подручју НДХ нешто најстрашније што се десило у историји човјечанства, а да су за њега посебно драгоцјена свједочења преживјеле дјеце логораша какав је Пајо Вукмир који је својим очима гледао како часне сестре убијају српску нејач и који, иако је ушао у девету деценију живота, има снаге да о томе свједочи.
- Када су партизани ослободили Јасеновац, Вукмир и његов брат нису хтјели изаћи без трећег брата, па су их усташе поново покупиле и тада су они видјели то страдање. Имам и свједочење човјека који је у Јасеновцу видио те усташке експерименте над људима, изнуравање колико могу издржати без воде и хране. Кад год види го врат неке дјевојке, он има визију прекланог врата своје сестре - рекао је Боснић.
Он сматра да би одговорне институције у Србији морале озбиљно да се позабаве пописом и обиљежавањем српских стратишта у Хрватској и уопште на подручју НДХ јер је, како каже, свака јама и вртача мали Јасеновац, а за многе од њих, као што је село Раковица на Кордуну гдје су усташе укруг поредале 40 одсјечених главица српске дјеце - нико није чуо.
- Ја сам у Архиву Југославије пронашао изјаву жене свједока из 1945. године дату Државној комисији. Она је рекла да су усташе након погубљења више стотина цивила позвале родитеље да препознају и преузму своју дјецу, а да су мајке јутро након погубљења затекле само одсјечене дјечије главице. То мјесто никада није обиљежено. Нема га на мапи Музеја жртава геноцида -рекао је Боснић.
Он је навео да је Раковица само пет километара од Машвине гдје су усташе 10 закланих српских дјечака ставиле преко 10 закланих српских дјевојчица образујући тако мртво дјечије коло и да је очито да иза оба злочина стоји исти злочиначки ум.
Боснић сматра да инертност српске стране доприноси да Хрвати и данас без икаквих посљедица уклањају трагове усташког нечовјештва из Другог свјетског рата.
- Прошле године су млади спелеолози из Слуња радили акцију чишћења пећине у којој су убијени Срби. Из тог смећа извађене су српске кости и опет бачене у смеће. То је врло озбиљно и тражи озбиљно реаговање државе Србије - поручио је Боснић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
