У Теслином родном мјесту готово да и нема Срба: На литургији само свештеник
ГОСПИЋ - Српске породице у Госпићу, којих је прије рата било на десетине па и стотине, данас се могу избројати на прсте. Самим тим и више него често дешава се да на литургијама у цркви Светих апостола Петра и Павла у Смиљану нема никога осим свештеника, попадије и њихово двоје дјеце.
Тешко је очекивати, нарочито у данашњим околностима и с обзиром на однос Хрватске према протјераним Србима и њиховој имовини, да се ситуација окрене и да се они почну враћати и живјети тамо гдје су и рођени, али искра наде и даље тиња.
Парох госпићко-смиљански Драган Михајловић, који већ осму годину службује у Смиљану у цркви Светих апостола Петра и Павла, говорио нам је о томе како данас живе Срби у Госпићу, колико их је остало те да ли се и колико људи враћа на своја огњишта.
- У Госпићу је данас остало свега седам српских породица, а до посљедњег рата било их је више од 56 одсто. Од тих седам породица, чланови из три су запослени у болници или у приватним фирмама, док су остало пензионери - казао је “Гласу” свештеник Михајловић, који је поријеклом из Републике Српске, односно из Бијељине.
Због тако малог броја Срба данас у Госпићу, наводи, понекад се деси да нико не дође на свету литургију.
- То се посебно дешава у зимском периоду, тако да на литургији само будем ја, попадија и наше двоје дјеце. Господ Исус Христос је рекао: “Гдје су двоје или троје сабрани у име моје, онда сам и ја са њима”. Тако да литургије редовно држимо и онда када нема никога - наводи свештеник Драган који је у Госпић стигао 2016. године и био први православни свештеник који је од 1991. године заноћио у том граду.
Осврћући се на повратак, каже да је ситуација тешка, те да су они ријетки који одлуче да се врате и живе на свом огњишту углавном пензионери или људи старијег животног доба.
- Мало је живље љети. Дођу људи из Републике Српске и Србије да обиђу овдје куће, посјете пријатеље па онда дођу и на богослужење - наводи свештеник.
Упркос таквим суровим околностима бори се и за оно што је незамисливо, а то је обнова светиња и њихово чување.
- Радимо на обнови светиња у складу са могућностима. Гдје год смо могли, нешто смо и урадили. Храм у Смиљану је потпуно обновљен и фрескописан прије двије године. Раније је замијењен стари, дотрајали кров, а након фрескописања је ураћен и нови камени под - наводи свештеник Михајловић.
Храм Светих апостола Петра и Павла изграђен је 1765. године, а порушен 1941. године. Овај храм након скоро пет деценија, тачније 1986, је обновљен, а у овом храму службовао је и отац Николе Тесле, Милутин. Српски научник крштен је у овом храму у Смиљану 1856. године.
Награда
Труд и залагање свештеника Драгана Михајловића препознала је и Теслина научна фондација која му је додијелила награду за очување Теслиног насљеђа. Свештеник Михајловић свим заинтересованим који посјете Гопсић и сам Смиљан преноси информације из Теслиног живота и о његовом поријеклу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
Galerija
