У сусрет самиту Берлинског процеса: Добра прилика или ново замазивање очију?
БАЊАЛУКА - Иницијатива “Отворени Балкан” оживјела је и покренула и Берлински процес, те довела до тога да сутра на самиту у Берлину буду потписане три изузетно значајне резолуције које ће много доброг донијети грађанима у региону, што се прије свега односи на ону која ће омогућити “рушење” и посљедњег визног зида у региону - на Косову и Метохији.
Каже ово за “Глас Српске” економиста и бивши дипломата Драшко Аћимовић, осврћући се на самит шефова држава и влада Берлинског процеса који је заказан за 3. новембар у њемачкој престоници, на ком би представници Србије, Црне Горе, Сјеверне Македоније, БиХ, Албаније и Приштине требало да потпишу три регионална споразума, о слободи кретања са личним картама, признавању високошколских квалификација и признавању стручних квалификација доктора медицине, стоматолога и архитеката на састанку с министрима ЕУ.
Иначе, из БиХ је тренутно могуће са личном картом ићи само у Србију и Црну Гору, а након потписивања поменутог споразума кретање ће на такав начин бити омогућено у свим земљама западног Балкана, па и на територији Косова и Метохије, за коју је до сада било потребна виза, на коју се знало чекати и по неколико мјесеци. Како је најављено, на самиту ће се расправљати и о јачању сарадње у области енергетике и енергетске безбједности, као и повећану солидарности између Европске уније и земаља западног Балкана, а на дневном реду ће бити и зелена агенда и енергетска транзиција. На маргинама овог скупа требало би да се говори и о сајбер безбједности, јачању заједничке борбе против илегалних миграција, корупције и организованог криминала.
Према ријечима Аћимовића, све што се посљедњих мјесеци дешава око Украјине, али и око иницијативе “Отворени Балкан”, подстакло је њемачке власти и канцелара Олафа Шолца да поново актуелизује овај до сада, како га је назвао, “троми процес”, који је још 2014. године покренула бивша канцеларка Ангела Меркел као наставак дотадашњих конференција о западном Балкану. Циљ процеса, бар како је тада саопштено, био је да убрза сарадњу са шест земаља западног Балкана и интеграцију овог региона у ЕУ.
- Не треба се задржати само на поменутим споразумима већ и кренути корак даље. Нове иницијативе треба да долазе од нас, земаља западног Балкана. Не треба да сједимо скрштених руку. Ово треба искористити и како би се отворили и претприступни преговори за улазак у ЕУ - каже Аћимовић, додајући како сматра да би се ове двије иницијативе, “Отворени Балкан” и Берлински процес, у некој догледној будућности могле и спојити, што би био увод у стварање једног регионалног тржишта које би бројало око 18 милиона становника.
Потписивање ових споразума подржава и политиколог Филип Матић, уз ограду и паску да ипак сматра како је читав овај процес осмишљен као “замазивање очију” државама са простора југоисточне Европе.
- Мислим да се ради о још једној игри Њемачке, зато што већ постоји “Отворени Балкан”, који већ показује изузетно позитивне резултате. Истина, и Берлински процес ће донијети одређене бенефите, као што је путовање само са личном картом на просторима југоисточне Европе. Али, то ме онда доводи и до питања, ако се ради о једној европској платформи, зашто нам се онда не дозвољава улазак у ЕУ. Одговор, Њемачкој то није у интересу. Зато је и осмишљена једна оваква платформа којом нам се мажу очи причама о европској будућности. На овај начин они ово наше тржиште отварају за своје потребе, док с друге стране, нама то још није дозвољено. И то је суштина, ради се о још једном кратком повоцу који нам се ставља на врат - сматра Матић, додајући да он на све ово гледа као на “обиљежавање територије”.
Мишљења је и да су приче о “ширењу зелене агенде” и на балканским просторима прије свега политичко, а не економско питање, те да се иза овог крије покушај да се и овај дио Европе одвоји од руских енергената.
Удар на “Отворени Балкан”
Стратешка група за западни Балкан, која ради под покровитељством фондације “Хајнрих Бел”, блиске њемачкој партији Зелених, недавно је оцијенила да је иницијатива “Отворени Балкан” негативно конкурентна Берлинском процесу, јер адресира исто поље рада - слободу кретања људи, услуга, робе и капитала, уз опаску да “Отворени Балкан” наводно није везан ни за један стандард ЕУ.
- “Отворени Балкан” не може допринијети европској солидарности у односу на западни Балкан, али има и потенцијал да створи више подјела него што се то сада може примијетити - поручили су они.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
