У сусрет годишњици акције "Олуја": Немамо право на заборав

У Влади Српске нисмо успјели добити детаље програма централне манифестације, али додају да би поводом 29. годишњице страдања Срба у операцији хрватске војске "Олуја" према информацијама из Србије 4. августа требало да буде служен парастос у цркви Светог Марка у Београду.

Такође Удружење породица несталих и прогнаних Срба "Суза" у петак, 2. августа, организује у Београду конференцију на тему: Немамо право на заборав - 29. година од погрома српског народа у "Олуји". На конференцији ће у име породица говорити Радмила Крстић, кћерка убијеног Петра Боромисе у "Олуји", која је и члан Управног одбора Удружења породица "Суза". На поменутој конференцији биће ријечи о посљедицама које се и данас осјећају од акцији хрватске војске, проблематици несталих лица и тренутној ситуација када је ријеч о том питању, али и патњи и агонији кроз коју пролазе чланови породица жртава.

Предсједник Удружења Срба протјераних из западне Славоније Крста Жарковић рекао је "Гласу" да ће као и сваке године до сада обиљежити српско страдање у првим данима августа у Бањалуци.

- Биће одржан парастос, али и округли сто о српском страдању у акцији "Олуја". Планирана је и презентација одређених докумената од стране Документационо-информационог центра "Веритас". Такође у Сводној у Новом Граду спустићемо вијенце за убијене жене и дјецу, али и одати помен убијеним на Петровачкој цести - казао је Жарковић и додао да му је драго што владе Српске и Србије придају значај обиљежавању сјећања на страдале и прогнане Србе у оружаној акцији "Олуја", али и да им је са друге стране жао што и они не узму неко учешће у самом програму.

Хрватска је 4. августа 1995. године војним и полицијским снагама напала Републику Српску Крајину, територију формално под заштитом мировних снага УН.

У погрому је

250.000

Срба

протјерано

1.800

лица

убијено

22.000

кућа

спаљено

Погром "Олуја" званично је трајао четири дана, а завршио се падом Републике Српске Крајине и успостављањем хрватске контроле над том територијом. Међународни кривични трибунал за бившу Југославију у првостепеној пресуди хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу, окарактерисао је погром "Олуја" као удружени злочиначки подухват, с циљем трајног и присилног протјеривања највећег дијела Срба из Републике Српске Крајине.

Међутим, у другостепеној пресуди такве тврдње су одбачене и хрватски генерали су ослобођени свих оптужби, уз наводе да у Крајини јесу почињени тешки злочини над Србима.

Трибунал је утврдио да су хрватска војска и специјална полиција починиле велики број злочина над српским становништвом, првенствено након оружаних напада.

Међународни суд правде је у фебруару 2015. године одбацио међусобне тужбе Хрватске и Србије за геноцид, утврдивши да су се током и након "Олује" догодили злочини који би могли бити елементи геноцида, али да "није доказана специфична геноцидна намјера".

У Хрватској се 5. август слави као "дан побједе и домовинске захвалности", док је у Србији и Републици Српској 4. август дан жалости и сјећања на прогнане и убијене Србе.

Приједор

Република Србија и Република Српска од 2014. године заједнички обиљежавају сјећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији "Олуја". До сада је поред моста на Рачи углавном централна манифестација обиљежавања била у Србији и то у мјестима са великим бројем избјеглих Срба, а прошле године је одржана са ове стране Дрине и то у Приједору.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.