У Савјету Европе на сцени притајени покушаји лобирања за закон о негирању геноцида: Мијатовићева копира Инцка

Мијатовићева у свом трећем квартном извјештају, који обухвата период од почетка године до краја септембра, у једном дијелу наводи да је покренута веб страница са фокусом на геноцид у Сребреници, али и помиње да је први корак и доношење закона који би инкриминисао негирање геноцида у БиХ те промовише иницијативу да буде успостављен међународни дан сјећања на спомен геноцида, што је дугогодишњи захтјев удружења “Мајки Сребренице”.

Потпредсједница Парламентарне скупштине Савјета Европе и замјеница предсједавајуће делегације Парламента БиХ Сњежана Новаковић Бурсаћ истакла је за “Глас Српске” да је позната чињеница да о дешавањима у и око Сребренице од 1992. до 1995. године у БиХ не постоји јединствен став те да овакве приче подржавају они који су окупљени око бошњачке политике коју тренутно предводи СДА.

- У том смислу се не може говорити о службеном и званичном ставу БиХ као чланице Савјета Европе. То је један аспект с којег се мора посматрати ова и сличне иницијативе, а други је да ми из Републике Српске сматрамо да није до краја завршено утврђивање истине о дешавањима у и око Сребренице током цијелог рата. Наш кључни став за који се залажемо је да се престане негирати истина о свему што се тамо дешавало и у том настојању очекујемо подршку свих људи, посебно оних који су на високом позицијама у међународним организацијама, а потичу из БиХ. Морамо учинити све да буде утврђена, научно и стручно обрађена сва истина о дешавањима у Сребреници, у околини Сребренице, у Сарајеву и око Сарајева, посебно са аспекта несталих особа којих је на хиљаде, а о којима нико не прича - истакла је Новаковић Бурсаћ.

Ово је, додала је, велика и за све нас који овдје живимо још тешка прича, али нас само утврђивање истине и прихватање чињеница може довести до бољих позиција за будућност.

- Српска тражи да буде утврђена истина, а оваквим законским нормирањем би се могло доћи управо до ограничења научног утврђивања истине о дешавањима током цијелог рата, а посебно у вези са дешавањима у Сребреници. Могуће је да неко баш жели законима “зацементирати” опстанак, на разне начине успостављених квази-истина о нашој скоријој прошлости, чему се рационална политичка и научна јавност мора супротставити. Инсистирањем на признању жртава само једне стране се продубљују антагонизми међу народима у БиХ, на којима се не може градити будућност БиХ - закључила је она.

Република Српска је у фебруару прошле године именовала Независну међународну комисију, чије је задатак да утврди истину о страдању свих народа у и око Сребренице од 1992. до 1995. године. Кључни циљ је, како је наглашено у неколико наврата, цјеловито и истинито сагледавање догађаја из тог периода у Сребреници и сребреничкој регији, а због јачања повјерења и толеранције међу народима у БиХ. Комисија је недавно, како је потврђено, завршила свој рад, а најављено је и да ће извјештај ускоро бити представљен јавности.

Сарајево

Влада Републике Српске је крајем октобра примила на знање Извјештај о раду Независне међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву од 1991. до 1995. године. Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић је тада истакао, између осталог, да извјештај највише одсликава карактер онога што се Србима дешавало у Сарајеву.

- У извјештају постоје и подаци о логорима у Сарајеву, силовањима, убијањима те је дефинисано и да је српска заједница уништена у тоталитету - рекао је Којић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.