У Теслином родном мјесту готово да и нема Срба: На литургији само свештеник

Тешко је очекивати, нарочито у данашњим околностима и с обзиром на однос Хрватске према протјераним Србима и њиховој имовини, да се ситуација окрене и да се они почну враћати и живјети тамо гдје су и рођени, али искра наде и даље тиња.   

Парох госпићко-смиљански Драган Михајловић, који већ осму годину службује у Смиљану у цркви Светих апостола Петра и Павла, говорио нам је о томе како данас живе Срби у Госпићу, колико их је остало те да ли се и колико људи враћа на своја огњишта. 

-  У Госпићу је данас остало свега седам српских породица, а до посљедњег рата било их је више од 56 одсто. Од тих седам породица, чланови из три су запослени у болници или у приватним фирмама, док су остало пензионери -  казао је “Гласу” свештеник Михајловић, који је поријеклом из Републике Српске, односно из Бијељине. 

Због тако малог броја Срба данас у Госпићу, наводи, понекад се деси да нико не дође на свету литургију.

- То се посебно дешава у зимском периоду, тако да на литургији само будем ја, попадија и наше двоје дјеце. Господ Исус Христос је рекао: “Гдје су двоје или троје сабрани у име моје, онда сам и ја са њима”. Тако да литургије редовно држимо и онда када нема никога - наводи свештеник Драган који је у Госпић стигао 2016. године и био први православни свештеник који је од 1991. године заноћио у том граду. 

Осврћући се на повратак, каже да је ситуација тешка, те да су они ријетки који одлуче да се врате и живе на свом огњишту углавном пензионери или људи старијег животног доба. 

- Мало је живље љети. Дођу људи из Републике Српске и Србије да обиђу овдје куће,  посјете пријатеље па онда дођу и на богослужење - наводи свештеник. 

Упркос таквим суровим околностима бори се и за оно што је незамисливо, а то је обнова светиња и њихово чување. 

- Радимо на обнови светиња у складу са могућностима. Гдје год смо могли, нешто смо и урадили. Храм у Смиљану је потпуно обновљен и фрескописан прије двије године. Раније је замијењен стари, дотрајали кров, а након фрескописања је ураћен и нови камени под - наводи свештеник Михајловић. 

Храм Светих апостола Петра и Павла изграђен је 1765. године, а порушен 1941. године. Овај храм након скоро пет деценија, тачније 1986, је  обновљен, а у овом храму службовао је и отац Николе Тесле, Милутин. Српски научник крштен је у овом храму у Смиљану 1856. године. 

Награда 

Труд и залагање свештеника Драгана Михајловића препознала је и Теслина научна фондација која му је додијелила награду за очување Теслиног насљеђа. Свештеник Михајловић свим заинтересованим који посјете Гопсић и сам Смиљан преноси информације из Теслиног живота и о његовом поријеклу. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.