У припреми нова подвала бошњачких званичника из Сарајева

Вељко Зељковић
У припреми нова подвала бошњачких званичника из Сарајева

САРАЈЕВО - Градња музеја страдања грађана БиХ у Вогошћи, који ће наводно бити посвећен свим логорима на подручју ове земље, представља још једну политичку игранку организовану у режији Сарајева, која би требало да покаже да су у БиХ страдали само Бошњаци те да многобројних казамата за Србе није ни било.

Каже ово за “Глас Српске” предсједник Савеза логораша Републике Српске Анђелко Носовић, коментаришући најаву градње овог објекта за који су актуелне власти у Кантону Сарајево рекле да  ће “трајно свједочити о голготи кроз коју су прошли присилно заробљени грађани и грађанке Вогошће, Сарајева, Нахорева, Сокоца, Илијаша и Високог”.

Ахмед Куланић, директор Фонда Меморијала Кантона Сарајево, који ће управљати будућим музејем, рекао је како је циљ да се кроз овај музеј што аутентичније пренесу страдања и патње кроз које су прошли логораши у БиХ, наводећи  да су на простору данашњег Сарајева “током агресије” била 32 заточеничка објекта те како је убијено више од 2.000 логораша, а 400 се још води као нестало.

Носовић каже како ће на крају испасти да у Сарајеву није било многобројних логора за Србе, да нису мучени, а ни убијани, а онда и бацани у јаме.

- Ово је класична манипулација жртвама протеклог рата у БиХ. Давати име овој институцији име музеј страдања грађана БиХ, стварно је лицемјерно, јер испада да Срби нису били грађани. Говорити како ће он бити посвећен свим логорима, у којим су страдали грађани и грађанке БиХ, још је трагичније. Испашће да су Срби сами себе затварали и убијали. Да није било Казана и казамата попут Тарчина, да није било Цаце, чији се ратни злочини покушавају опрати - истакао је Носовић.       

Додаје да су бошњачки политичари и званичници до сада небројено пута показали шта мисле о српским жртвама, а најдаље је отишла актуелна градоначелница Сарајева Бењамина Карић, прво одбијајући да се на споменику на Казанима наведе националност жртава, али и ко је исте починио, а онда и недавно када је код стадиона “Кошево” забранила подизање спомен-плоча српским жртвама.

- Глуме да је Сарајево мултиетнички град. Називају се грађанима и по другима газе, али ма шта радили и колико се трудили не могу избрисати чињенице да је на подручју федералног Сарајева током рата било више од 100 логора за Србе, а на подручју БиХ 536 мучилишта. Све ово говори колико је ко за заједнички живот, али и како види БиХ у будућности. Да закључим, ово је класично ругање истини и историји, умотано у “грађанско” које им неће проћи - наводи Носовић.   

Осврћући се на вијест да је у Сарајеву почетком ове седмице представљен идејни пројекат уређења будућег музеја страдања грађана БиХ, који ће бити смјештен на мјесту некадашњег логора “Код Соње” у Вогошћи, некадашњи први човјек Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић каже како се ради о класичној манипулацији чињеницама те перфидној игри.

- Сјећам се једног документа који су бошњачки политичари својевремено послали у Хаг у којем се наводи да су у логорима били заточени “грађани Сарајева”. Међу њима је било и оних у којим су били заточени Срби. То значи да сваки странац који прочита да су негдје били заточени “грађани” БиХ, одмах помислити на Бошњаке, због наратива који је направљен у неком претходном периоду. На тај начин би се све српске жртве избрисале, али и одговорност злочинаца - каже Којић.

Додаје како све никако не може допринијети помирењу и суживоту, већ само додатно продубљује ионако лоше међунационалне односе међу народима у БиХ.

- То што раде је погрешно, перфидно и безобразно - поручио је Којић. 

Слично мишљење дијели о градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић, наводећи како се намјерно и злонамјерно у назив овог музеја ставља “грађани”, како би се покушала одбранити бошњачка теза о некаквој агресији на БиХ.

Како каже, на тај начин се жели промијенити и карактер рата те обесмислити све српске жртве, а што у коначници суживот у БиХ чини још тежим.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана