У припреми нова подвала бошњачких званичника из Сарајева

Каже ово за “Глас Српске” предсједник Савеза логораша Републике Српске Анђелко Носовић, коментаришући најаву градње овог објекта за који су актуелне власти у Кантону Сарајево рекле да  ће “трајно свједочити о голготи кроз коју су прошли присилно заробљени грађани и грађанке Вогошће, Сарајева, Нахорева, Сокоца, Илијаша и Високог”.

Ахмед Куланић, директор Фонда Меморијала Кантона Сарајево, који ће управљати будућим музејем, рекао је како је циљ да се кроз овај музеј што аутентичније пренесу страдања и патње кроз које су прошли логораши у БиХ, наводећи  да су на простору данашњег Сарајева “током агресије” била 32 заточеничка објекта те како је убијено више од 2.000 логораша, а 400 се још води као нестало.

Носовић каже како ће на крају испасти да у Сарајеву није било многобројних логора за Србе, да нису мучени, а ни убијани, а онда и бацани у јаме.

- Ово је класична манипулација жртвама протеклог рата у БиХ. Давати име овој институцији име музеј страдања грађана БиХ, стварно је лицемјерно, јер испада да Срби нису били грађани. Говорити како ће он бити посвећен свим логорима, у којим су страдали грађани и грађанке БиХ, још је трагичније. Испашће да су Срби сами себе затварали и убијали. Да није било Казана и казамата попут Тарчина, да није било Цаце, чији се ратни злочини покушавају опрати - истакао је Носовић.       

Додаје да су бошњачки политичари и званичници до сада небројено пута показали шта мисле о српским жртвама, а најдаље је отишла актуелна градоначелница Сарајева Бењамина Карић, прво одбијајући да се на споменику на Казанима наведе националност жртава, али и ко је исте починио, а онда и недавно када је код стадиона “Кошево” забранила подизање спомен-плоча српским жртвама.

- Глуме да је Сарајево мултиетнички град. Називају се грађанима и по другима газе, али ма шта радили и колико се трудили не могу избрисати чињенице да је на подручју федералног Сарајева током рата било више од 100 логора за Србе, а на подручју БиХ 536 мучилишта. Све ово говори колико је ко за заједнички живот, али и како види БиХ у будућности. Да закључим, ово је класично ругање истини и историји, умотано у “грађанско” које им неће проћи - наводи Носовић.   

Осврћући се на вијест да је у Сарајеву почетком ове седмице представљен идејни пројекат уређења будућег музеја страдања грађана БиХ, који ће бити смјештен на мјесту некадашњег логора “Код Соње” у Вогошћи, некадашњи први човјек Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић каже како се ради о класичној манипулацији чињеницама те перфидној игри.

- Сјећам се једног документа који су бошњачки политичари својевремено послали у Хаг у којем се наводи да су у логорима били заточени “грађани Сарајева”. Међу њима је било и оних у којим су били заточени Срби. То значи да сваки странац који прочита да су негдје били заточени “грађани” БиХ, одмах помислити на Бошњаке, због наратива који је направљен у неком претходном периоду. На тај начин би се све српске жртве избрисале, али и одговорност злочинаца - каже Којић.

Додаје како све никако не може допринијети помирењу и суживоту, већ само додатно продубљује ионако лоше међунационалне односе међу народима у БиХ.

- То што раде је погрешно, перфидно и безобразно - поручио је Којић. 

Слично мишљење дијели о градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић, наводећи како се намјерно и злонамјерно у назив овог музеја ставља “грађани”, како би се покушала одбранити бошњачка теза о некаквој агресији на БиХ.

Како каже, на тај начин се жели промијенити и карактер рата те обесмислити све српске жртве, а што у коначници суживот у БиХ чини још тежим.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.