У најгорем сценарију цијена нафте лети у небо
БАЊАЛУКА - Сукоб између Израела и Хамаса, попут других блискоисточних ратова у прошлости, има велики потенцијал да поремети свјетску економију па чак и да је доведе у рецесију ако се увуче више земаља.
Према анализи аналитичара Блумберга, у случају да којим случајем у директни сукоб уђу Израел и Иран, цијене сирове нафте могле би да порасту на чак 150 долара по једном барелу, а глобални раст падне на 1,7 одсто - што је заправо рецесија која одузима око билион долара свјетске производње.
У вријеме када данашња свјетска економија изгледа рањиво и још се опоравља од инфлације изазване сукобом у Украјини, још један рат у региону који производи енергију могао би поново да “запали” инфлацију, упозоравају ови аналитичари.
Техеран је ове године повећао производњу нафте за 700.000 барела дневно. Ако ти барели “нестану” са тржишта “Блумберг” процјењује да ће цијена нафте порасти од три до четири долара. Утицај на глобалну економију према овом сценарију био би минималан, посебно ако би Саудијска Арабија и УАЕ надокнадили овај мањак. И то је према процјенама ових аналитичара најповољнији сценарио. Али шта ако се сукоб прошири на Либан и Сирију? То би се претворило у посредни рат између Ирана и Израела. У том случају би могло да дође до скока цијена нафте од 10 одсто. Када је у питању евентуални директан сукоб између Ирана и Израела, најцрњи сценарио, он би према оцјенама блумбергових аналитичара могао бити окидач за глобалну рецесију. Како су истакли, с обзиром на то да око петина свјетске понуде нафте долази из региона Залива, цијене би нагло порасле.
Цијена сирове нафте се, наводе, можда неће учетворостручити, као што је то било 1973. када су арапске државе увеле ембарго као одмазду за америчку подршку Израелу у рату те године. Али ако Израел и Иран испаљују пројектиле једни на друге, цијене нафте би могле да порасту у складу са оним што се догодило након ирачке инвазије на Кувајт 1990. године. Са много вишом почетном тачком данас скок ове величине могао би довести нафту на 150 долара по барелу. Резервни производни капацитети у Саудијској Арабији и УАЕ можда неће бити довољни ако Иран одлучи да затвори Ормуски мореуз, кроз који пролази једна петина свјетских дневних залиха нафте.
Тржиште, такође, чека вијести о економским кретањима у Кини, јер је ова многољудан земља један од највећих потрошача сирове нафте на глобалном тржишту. Очекује се да подаци о кинеском бруто домаћем производу за трећи квартал бити објављени ове недјеље те да би и они у доброј мјери могли утицати на кретање цијене црног злата.
Акција и реакција
Непријатељства између палестинске милитантне групе Хамас, која контролише Газу и израелских одбрамбених снага већ су изазвала пораст глобалних цијена нафте па је тако за нафту брент за децембарску испоруку цијена на берзама скочила на 90,8 долара по барелу у односу на отприлике 84 долара по барелу седам дана раније.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
