Хиљаде људи из цијеле Српске обиљежиле Дан сјећања: Јасеновачке жртве не смију бити заборављене ФОТО, ВИДЕО

Молитвеним поменом страдалима на платоу Спомен-подручју Доња Градина, те обраћањем предсједника Републике Српске Милорада Додика и Србије Александра Вучића окончано је обиљежавање Дана сјећања на српске, јеврејске и ромске жртве усташког логора Јасеновац, којем је присуствовало више хиљада посјетилаца.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је ово мјесто јасеновачке тишине која све окупља и постаје саставни дио душе и тијела српског народа.

- За оне који су остали без трага, ми живи смо им једини траг. Ми морамо да будемо путоказ, знак и име за све оне који су клани, убијани. Овдје су имена била неважна, поготово ако си био Србин, Јевреј или Ром - нагласио је предсједник Србије Александар Вучић.

Професор на Филозофском факултету Универзитета у Бањалуци Горан Латиновић рекао је да је Независна Држава Хрватска (НДХ) починила је три геноцида током Другог свјетског рата, над Србима, Јеврејима и Ромима.

Латиновић је нагласио да је геноцид над Србима био злочин са каквим се српски народ није сусрео у својој дотадашњој историји.

-То је био први организовани покушај једне државе да на својој територији, која је обухватала безмало половину српског етничког простора, спроведе тотално истребљење Срба - рекао је Латиновић у обраћању на централној манифестацији обиљежавања Дана сјећања на 700.000 жртава усташког злочина-геноцида у концентрационом логору Јасеновац.

Он је нагласио да никада до тада ни једна туђинска и окупаторска власт није покушала да се обрачуна са српским народом тако што ће водити политику до његовог тоталног истребљења.

-Међутим, српски народ је опстао и побиједио фашизам у свим његовим облицима и запамтио године борбе против зла - навео је Латиновић.

Он је истакао да је то памћење претрпљеног геноцида у НДХ била главна покретачка снага српског народа на заласку социјалистичке Југославије.

-Стога је и стварање Републике Српске била непосредна посљедница геноцида над Србима у БиХ, а ван сваке сумње је њено постојање једини државни оквир који може да сачува српски народ од неког новог геноцида и нестанка са његовог вјековног тла - додао је Латиновић.

Он је нагласио да се Холокауст у НДХ издваја својим обимом, али прије свега тиме што су га највећим дијелом спровеле домаће снаге, односно Хрватска држава у својим логорима и на основу сопственог антисемитског програма истовремено са по размјерама много обимнијим геноцидом над Србима.

Према његовим ријечима, хрватски ратни закони сврставали су Роме у нижу расу, мећутим Роми муслиманске вјероисповијести, такозвани бијели цигани били су изузети из геноцидне политике, јер су сматрани "аријевцима".

-Без обзира на то, Роми су практично истријебљени из НДХ током Друдог свјетског рата - навео је Латиновић.

Он је подсјетио да је НДХ била једина држава у Европи у којој су у Другом свјетском рату постојали логори за дјецу.

-Током геноцида над Србима људи су убијани у црквама, бацани су живи или мртви у јаме -истакао је Латиновић.

Моја жеља је да се више никоме и никада ово не догоди, да нема рата и да сви живе у миру и слози, каже старица Добрила Кукољ која је преживјела страхоте Јасеновца.

Помен српским жртвама служио је Његово преосвештенство епископ бањалучки Јефрем, а потом су читане јеврејска и ромска молитва.

Прије тога на гробном пољу "Тополе" у Спомен-подручју "Доња Градина" положени су вијенци за више од 700.000 Срба,  Рома, Јевреја и антифашиста који су мучки убијени у јасеновачком систему хрватских концентрационих логора.

Вијенце су положили предсједник Републике Српске Милорад Додик, премијер Српске Радован Вишковић, српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић,те предсједник Србије Александар Вучић

Вијенце су положиле и делегације Јеврејске и Ромске заједнице из Републике Српске и Србије, бивши логораши из Другого свјетског рата из Српске и Србије, посланици у Народној скупштини Републике Српске, прдставници Српске у заједничким институцијама БиХ, невладиних организација проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата, дипломатског кора и потомци жртава.

;

Према програму обиљежавања, остале присутне званице су положиле по једну ружу.

Обиљежавању поред највиших званичника  Србије и Српске присуствовали су народни посланици, представници Српске у заједничким институцијама, а присутни су били и амбасадори Израела за БиХ са сједиштем у Тирани Галит Пелег, Русије Игор Калабухов, Србије Александар Ђорђевић, представници кинеске и мађарске Амбасаде, Трећег пјешадијског (Република Српска) пука Оружаних снага БиХ, градова и општина у Српској, те невладиних организација проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата и потомци жртава.

На обиљежавању су били  и лидер Демократског фронта из Црне Горе Андрија Мандић, предсједник Демократске партије Срба у Сјеверној Македонији Иван Стоилковић, директор Управе за сарадњу са дијаспороми Србима у региону у Министарству спољних послова Србије Арно Гујон.

Никад већа посјета

Централној манифестацији обиљежавања Дана сјећања у Доњој Градини присуствовао е и велики број ученика основних и средњих школа у Српској, чији је долазак ове године први пут организовало Министарство посвјете и културе Републике Српске.

Према ријечима окупљених, никада није била већа посјета овом догађају, јер је пристигло на хиљаде људи.

Колона аутобуса и возила, дуга три или четири километра, дошла је до Граничног прелаза Доња Градина и одатле су људи пјешке ишли према Спомен подручју гдје се одржала централна манифестација.

Обиљежавање је почело Светом литургијом у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубици коју је служио владика бањалучки Јефрем .

Литургији су, између осталих, присуствовали  министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић, као посланик у Народној скупштини Републике Српске Срђан Мазалића и делегат у Клубу Срба у Дому народа у Парламентарној скупштини БиХ Сњежана Новаковић Бурсаћ.

Према подацима Спомен-подручја Доња Градина, у злогласном логору Јасеновац током Другог свјетског рата страдало је 700.000 жртава усташког злочина, међу којима је живот изгубило 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста. У Јасеновцу је страдало 20.000 дјеце.

Систем логора смрти НДХ обухватао је око 80 логора, а Доња Градина је била највеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.