У БиХ и даље расељено 91.000 особа
САРАЈЕВО - Иако се више од милијарду марака слило у БиХ од донатора, али и домаћих каса за обнову кућа и пратеће инфраструктуре у повратничким мјестима, статус расељених и даље у земљи имају 91.223 особе.
Наиме, у нацрту извјештаја о реализацији Ревидиране стратегије спровођење Анекса седам Дејтонског мировног споразума за 2022. годину наведено је да је 59.155 расељених особа са тренутним мјестом боравка у Српској, односно 32.003 у ФБиХ те 65 у Брчком.
Поред тог пресјека стања броја расељених најновији подаци УНХЦР-а показују да је 16.935 избјеглица из БиХ изван земље. Највише их је у Србији и то 8.270, док се на другом мјесту налази Француска у којој живи 4.099 избјеглица, односно у Швајцарској њих 1.954.
- У БиХ није дошло до очекиваног смањења броја расељених лица. Односно тај број се не смањује пропорционално броју изграђених-обновљених стамбених јединица - наведено је у документу који је у фази консултација.
Надлежни наводе и да је потребно покренути ревизију статуса расељених особа у БиХ, односно истичу да је горући проблем што се база података о расељеним не ажурира.
Такође, у истом документу наведени су кључни проблеме који отежавају рјешавање проблема расељених лица.
- Потребе за обновом инфраструктуре су огромне, а издвојени новац за те намјене недовољан. Слаби и интересовање донатора за овакве пројекте, док се локални органи правдају недостатком новца - стоји у поменутом документу.
Путна и водоводна мрежа у руралним повратничким подручјима још не добија довољно пажње надлежних, чиме се индиректно отежава повратак.
- То приморава повратнике да потраже друга мјеста за живот, јер немају основне услове у предратном мјесту становања. Такође недостатак електричне енергије представља не само кршење темељног људског права на енергент као јавно добро, него је послије осигурања “крова над главом” други лимитирајући фактор планираног повратка, а дугорочно, представља и кључни услов одрживог повратка - стоји у документу.
Наглашавају да интересовање за повратак значајно расте у подручјима гдје је електромрежа реконструисана, односно изграђена.
У дијелу документа који се односи на издвајање новца наведено је да је од процијењеног износа од 1,21 милијарду марака за потребе обнове стамбеног фонда и пратеће инфраструктуре од 2009. до 2022. године осигурао милијарду марака из кредита, донатора те средстава удружених у Фонд за повратак, али и новца који су издвојили ентитети и Брчко.
И директор Републичког секретаријата за расељена лица и миграције Давор Чордаш раније је “Гласу” рекао да страних донација за финансирање стамбених пројеката практично више нема у Српској и БиХ.
- Донатори не желе да учествују у тим процесима, с обзиром на то да дио обновљених стамбених јединица не служи сврси, односно људи не живе у њима 365 дана, већ долазе једном до два пута годишње. Нико неће правити таква насеља и обнављати куће у којима се неће живјети стално, нити одобрити кредитна средства за тако нешто - рекао је Чордаш.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
