У БиХ готово да и нема докумената југословенске службе: Удбине тајне завршиле у приватним архивама
БАЊАЛУКА - Од досијеа Удбе који су остали у БиХ након распада бивше Југославије, а који се тренутно налазе под контролом ОБА, остао је само мали дио, и то углавном мање интересантних докумената, јер је највећа количина тих тајних списа по избијању рата завршила у рукама појединих бошњачких, али и хрватских кадрова који су им у то вријеме имали приступ.
Каже ово за “Глас Српске” бивши оперативац југословенске и српске Службе државне безбједности Божидар Спасић коментаришући извјештај Европског парламента о борби против организованог криминала на западном Балкану, у којем се наводи да државе региона што прије треба да отворе досијее југословенских тајних служби како би се “искоријениле политичке везе са организованим криминалом”.
- По избијању рата у БиХ одређени кадрови Службе државне безбедности БиХ, оперативци и начелници, искористили су ту прилику и направили своје приватне архиве, а добар део тих списа, колико ми је познато, завршио је и у сефовима иностраних банака. Оно што је остало углавном је поплављено. Имена сарадника су зацрњена, тако да, уколико хоћете да установите ко је радио за службу и шта, то готово никако не можете сазнати. Бар не из докумената која се још чувају - каже Спасић.
Овај бивши оперативац сматра да је захтјев европских дипломата, а које су у поменутом извјештају констатовале како вјерују да су “Удба, КОС и друге службе користиле и криминалце за своје дјеловање, те да су то чиниле и у државама ЕУ у своје вријеме, али и након тога”, прије свега политички мотивисан чин.
- Овде није у питању никаква борба против организованог криминала, већ се ради о политици. Желе да открију ко су све били сарадници Удбе, али и тајних служби насталих након распада Југославије, а који су радили на тлу ЕУ. Од свега овог не треба ништа спектакуларно очекивати - објаснио је Спасић додајући како је Брисел лицемјеран јер опште је познато како све државе, па и оне европске, користе људе из подземља за прикупљање информација или за одређене акције.
Слично мишљење има и бивши припадник СДБ-а БиХ, објашњавајући како је само мали дио тих досијеа остао, а који би можда могао бити интересантан Бриселу, али и домаћој јавности.
- Та документација је некада чувана у Сарајеву и она се по избијању рата нашла под надзором нових бошњачких тајних служби. Један мањи дио тих списа био је и под српском контролом на Златишту, али како људи нису знали о чему се ради, списи су бацани и уништавани. Када је у питању Сарајево, појединци су дио тих досијеа склонили, а онда их користили за компромитовање одређених утицајних личности. Присјетимо се само покушаја дискредитације Адила Зулфикарпашића. Они су тада покушали да искористе одређена тајна документа како би изнудили паре. Колико ми је познато, дио тих докумената однијели су и Хрвати прије почетка рата. Тадашњи шеф СДБ-а БиХ је покупио микрофилмове и однио их прво у Мостар, а онда у Хрватску - каже овај бивши безбједњак који је желио да остане анониман додајући како архиву који тренутно чува ОБА српска страна нема приступа, па чак ни актуелни кадрови.
Сматра и да је оно што је највише жуљало европске земље, а прије свега Њемачку, у вези са случајем “Јосип Перковић”, већ расвијетљено.
- Због свега тога и на овај нови извјештај треба гледати само кроз призму неких нових политичких притисака на земље у региону - поручио је он.
Церић и Изетбеговић
Бивши радник службе безбједности вјерује да се у садашњим “званичним” тајним архивама земаља у региону вјероватно више не може наћи како је Фрањо Туђман са Гојком Шушком, иначе дугогодишњим сарадником службе, ишао у Америку и шта је тамо радио, али и како је бивши реис Мухамед Церић, кодног имена “Цар”, дуго времена блиско сарађивао са Удбом.
- Исто тако постоје индиције и да је Алија Изетбеговић једно вријеме, након што је осуђен на три године затвора, блиско сарађивао са тадашњом Контраобавјештајном службом - каже он.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
