У БиХ гласача пола милиона више него становника

Ако се погледају подаци о броју регистрованих бирача за локалне и опште изборе у посљедњих 30 година, ова година ће бити рекордна по броју лица која ће моћи гласати. Примјера ради, на локалним изборима одржаним прије четири године на централном бирачком списку налазило се 3.196.511 лица, око 200.000 мање него сада. Још већа разлика је ако се направи поређење са 2016. или рецимо 2000. годином. У првом случају то је 420.000, а другом чак 850.000.

Овај број се иначе константно повећава од једног до другог изборног циклуса. Примјера ради, 2018. се на овом списку налазило 3.355.429, а 2022. године - 3.368.666 пунољетних лица са правом гласа. У посљедње двије године централни бирачки списак богатији је за око 32.000 имена.

С друге стране, према процјенама демографа, односно њиховим прорачунима, БиХ је у посљедњих тридесетак година остала готово без једне трећине предратног становништва. Они сматрају да данас у БиХ живи тек око 2,9 милиона људи. Како су појаснили, ако се узму у обзир сви релевантни подаци, БиХ је од 1990. године остала без 1,3 милиона људи. Упозоравају да се ради о негативном тренду, који ће највјероватније бити настављен и у наредним годинама и деценијама.

НЕСРАЗМЈЕРНОСТ

Како је могуће да расте број регистрованих бирача, а у исто вријеме смањује број људи који живе на овим просторима?! Коментаришући овај несразмјер и својеврсни парадокс, бивши предсједник Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ Вехид Шехић каже да га уопште не чуде ови подаци, јер је и посљедњи попис становништва спроведен 2013. године открио да је у БиХ приближно исти број пописаних људи и оних који се налазе на централном бирачком списку. Како каже, и ова чињеница указује да попис становништва тада није урађен како треба те да се ради о баченим парама. Наводи да ти подаци о попису становништва никоме не могу користити, па ни економистима који праве стратегије, властима које се баве социјалном политиком, али ни демографима који праве процјене и анализе миграција унутар земље. Иначе, тај посљедњи попис становништва показао је да у БиХ наводно живи 3.531.159 људи.

Када је у питању централни бирачки списак, Шехић појашњава да је сваки грађанин БиХ регистрован у цивилном регистру, односно бази података Агенције за идентификациона документа, евиденцију и размјену података (ИДДЕА). Када неко постане пунољетан и напуни 18 година, односно добије личну карту, он по аутоматизму бива регистрован и у централни бирачки списак. Исти поступак, али обрнут, како каже, требало би да буде спроведен и када неко умре. Наводи и да никако не би требало изгубити из вида, а да би се схватио овај несразмјер, да велики број грађана, држављана БиХ и породица живи у иностранству.

Њихова дјеца када постану пунољетна и изваде лична документа у БиХ, буду уврштени на овај списак, јер је то њихово уставом загарантовано право. Они припадају оној категорији грађана који могу гласати путем поште. Тај број није нимало занемарив. И то није случај, односно феномен БиХ, већ и сусједне Хрватске па и Србије. Ради се о државама које имају великих проблема због миграција, односно одласка великог броја људи. Када је у питању БиХ, вјерујем да више од милион људи са правом гласа данас живи и ради негдје у иностранству, у Њемачкој, Аустрији, Швајцарској или у скандинавским земљама - наводи Шехић, додајући да је и данас свједок да се пред надлежним центрима за издавање личних докумената налазе велики редови оних који чекају да изваде или промијене своја лична документа.

Каже и да је ЦИК БиХ дужан да прије сваких избора контролише ажурност централног изборног списка, што умногоме зависи и од сарадње са општинским канцеларијама које се баве регистрацијом умрлих или оних који су се из неког разлога одрекли држављанства БиХ.

СЕЛЕКТИВНА ИСТИНА

С друге стране, социолог Александар Чавић, који је специјализован за праћење кретања становништва, сматра да властима у БиХ не одговара да свјесно признају колико у земљи данас живи људи, те да свјесно пласирају селективну истину када је у питању стање у БиХ, поготово када је у питању економија и свеукупно стање у друштву. Према његовим ријечима, постоје само двије категорије људи - они који су отишли из БиХ и они који пакују кофере.

МИГРАЦИЈЕ

Ако гледамо реалност, а не селективну истину власти, ситуација је и више него алармантна. Први талас одласка становништва десио се прије, за вријеме и након рата. Он је покренуо оно што данас имамо. Други талас је почео када је БиХ потписала Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ, јер су многе земље попут Њемачке, Словеније и Аустрије отвориле своја тржишта за раднике из БиХ. И данас, нажалост, овај талас одласка је све јачи и јачи и ако се настави, за 40 година у БиХ неће живјети више од 1,2 милиона људи. Само прошле године из БиХ је отишло 60.000 људи - каже Чавић.

Указује и на податке неких од ауторитативних и реномираних агенција и организација које су раније указивале на овај проблем, наводећи да би у наредних 20 година са ових простора могло отићи још 800.000 људи.

Они који оду, углавном и остају у тим земљама и формирају породице. У БиХ се врате само да продају имања, покретну и непокретну имовину. А ми, као држава, нашим комшијама и чланицама ЕУ за џабе поклањамо наше злато и дијаманте, односно младе, паметне и образоване људе. Важно је напоменути да на ово треба гледати са више аспеката. Прво као на непроцјењиви економски губитак, али и на нешто што утиче на наш идентитет. Да о томе говоримо за деценију или двије, можда би било касно - каже Чавић.

СЦЕНАРИО

Подсјећа и на сличан сценарио који се десио у Летонији, која је 2004. године постала чланица ЕУ и када је тржиште рада, на примјер у Уједињеном Краљевству, отворено за људе из ове земље.

Летонија је у посљедњих двадесетак година остала без скоро трећине становника. Слична ситуација је и у другим земљама источне Европе, које су исто као и ми имале проблеме због рата, транзиције, санкција или проблема у привреди. У сваком случају, сви ми у БиХ требало би што прије да се пробудимо, отворимо очи и проговоримо гдје се налазимо и шта нам се спрема, јер ако наставимо да ћутимо и окрећемо главу, бићемо безнадежан случај - каже Чавић.

НАЈСКУПЉИ ИЗБОРИ ДО САДА

Ови избори посебни су по још једном интересантном детаљу - они ће коштати 19 милиона марака, што је скоро три пута више од оних који су одржани прије тачно двије деценије. То ће бити прије свега због измјена Изборног закона БиХ које је наметнуо Кристијан Шмит. Повећање трошкова резултат је набавке нових технологија, односно скенера и апарата за електронску идентификацију бирача. Нове технологије биће примијењене у општини Стари Град Сарајево, те Тешњу, Добоју, Бијељини, Требињу, Градишци, Зворнику, затим Горажду, Љубушком и Санском Мосту.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.