У Београду усвојена Декларација Свесрпског сабора

За Декларацију, која садржи 49 закључака, ставова и циљева у циљу очувања мира, стабилности, националног, културног и вјерског идентитета, као и интензивирања и продубљивања сарадње и међусобне заштите, гласало је 139 посланика од 154 присутних.

Девет је било против, није гласало шест посланика, а уздржаних није било.

Декларацију је већ 2. јула усвојила Народна скупштина Републике Српске.

Овим документом, насталим залагањем предсједника Србије Александра Вучића и предсједника Републике Српске Милорада Додика, препоручено је институцијама Србије и Српске да дјелују јединствено да би се зауставила асимилација Срба у региону и у свијету.

У Декларацији се потврђује да је химна "Боже правде" свесрпска химна, а да је двоглави орао Немањића национални свесрпски грб.

Између осталог, наведено је и да је Сретење 15. фебруар Дан државности Србије и Дан државности Републике Српске који треба уједињено и заједнички прослављати, али и да 9. јануар остаје Дан Републике Српске.

У овом документу се изражава пијетет према свим жртвама на простору бивше Југославије, али не подржава резолуција о Сребреници, јер је то покушај окривљавања цијелог српског народа.

Премијер Србије Милош Вучевић рекао је на почетку ванредног засједања, које је почело 23. јула, да Декларација Свесрпског сабора није пркос, нити инат него суштинска потреба српског националног бића коју треба представити међународној заједници и програм за национални спас.

У Декларацији се наводи да су Косово и Метохију неотуђиви дио Србије, да ће се чувати територијални суверенитет и интегритет Србије загарантован и међународним правом и Резолуцијом 1244 УН, да се морају заштити Срби на Косову и Метохији.

Осуђује се намјерно стварање неподношљивих услова за Србе, те истиче потреба спровођења Бриселског споразума и формирања Заједнице српских општина.

Сви се позивају на поштовање слова Дејтонског споразума, те се поручује да је Република Српска јединствен, недјељив и пуноправни субјекат која самостално обавља своју законодавну, извршну и судску функцију у складу са Уставом БиХ, Анексом четири Дејтонског споразума и чија територија не може да буде отуђена мимо Устава и закона Републике Српске.

Даље се констатује да би Србија, у складу са статусом потписника Дејтонског мировног споразума и у складу са овлаштењима добијеним од Републике Српске споразумом од 29. августа 1995. године, требало да интернационализује проблем урушавања Дејтонског споразума са захтјевом да се примјењује у облику у којем је од свих и потписан.

У Декларацији се указује да БиХ није једна, нити јединствена изборна јединица за избор заједничких органа, као и да БиХ искључиво представља трочлано Предсједништво на бази консензуса, а не појединци узурпирајући надлежности функција које обављају.

Осуђује се свако непоштовање и кршење Дејтонског споразума и демократских процедура у БиХ, наметање закона, прегласавање конститутивних народа, пренос надлежности са ентитетског нивоа на централни ниво.

Сматра се непримјереним "постављање високог представника у БиХ супротно Анексу 10 Дејтонског споразума, те константује да је Дејтонски споразум "трајно и битно нарушен" и позивају сви међународни актери да се врате његовом поштовању.

Констатује се да је Република Српска задовољна високим степеном аутономије дефинисаним Дејтонским споразумом, те да се стога инсистира на спровођењу тог споразума.

Препоручује се хармонизација наставних планова и програма у образовању у Србији и Републици Српској, усаглашавање закона и мјера ради повећања наталитета, као и чување породичних и традиционалних вриједности, додатно економско зближавање, усаглашен план пољопривредне производње, заједнички економски, културни, социјални, спортски и духовни простор, обједињавање понуда и план инфраструктурних пројеката.

Српска православна црква је истакнута као један од стубова националног, културног и духовног идентитета српског народа, а Декларацијом је наглашено да Република Српска и Србија сматрају интеграције ка ЕУ као стратешки циљ, као и да су досљедни у политици војне неутралности.

У Декларацији се истиче потреба српског националног окупљања и помирења, заустављање асимилације Срба у државама региона, али и широм свијета, заједничко његовање историјског памћења и чувања успомене на српске жртве пале за слободу у свим ратовима.

Препоручује се додатно интернационализовање теме страдања Срба у Независној Држави Хрватској, поздравља намјера Србије и Републике Српске да заједнички изграде монументална спомен-здања посвећена очувању истине о страдању Срба у Другом свјетском рату у Доњој Градини и Београду.

У Декларацији се наводи да државни органи српског народа треба да понуде народима у окружењу споразум о историјском помирењу, трајном миру и развоју.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.