Тужилаштво БиХ се правда Изетбеговићу
САРАЈЕВО - Тужилаштво БиХ је у предметима ратних злочина од 2014. до 2020. године подигло оптужнице против укупно 612 особа, од чега се већи дио односи на званичнике војске, полиције и политичаре из Републике Српске.
Ово се наводи у јучерашњем саопштењу и реаговању Тужилаштва БиХ на недавне изјаве и оптужбе лидера СДА Бакира Изетбеговића који је изнио сумануте тврдње да ово тужилаштво води хајку против бошњачких генерала и официра.
- Иако Тужилаштво БиХ нема праксу националног пребројавања предмета и оптужених, због непримјерених изјава појединих званичника можемо истаћи да су се оптужнице односиле на починиоце ратних злочина из свих народа и свих крајева БиХ, а већи дио односио се на званичнике војске, полицијских структура или политичке званичнике из Републике Српске - наведено је у саопштењу.
Из Тужилаштва су навели да је за ратне злочине оптужено укупно 910 лица, те су истакли да је “рад у наведеном периоду вишеструко надмашио резултате у првих десет година рада Посебног одјељења за ратне злочине”.
- За кривична дјела геноцид, помагање у геноциду, ратни злочин и тешка кршења међународног хуманитарног права повезана са дешавањима у и око Сребренице у јулу 1995. године, укупно 26 особа осуђено је на правоснажне затворске казне у трајању од око 400 година, а у току су суђења против десетак оптужених, као и већи број истрага - наводи се у саопштењу.
Из Тужилаштва БиХ поручују и да ће, “без обзира на све непримјерене притиске, наставити радити професионално и у складу са Акционим планом и обавезама из Ревидиране стратегије за рад на предметима ратних злочина”.
Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић каже да Тужилаштво БиХ својим саопштењем практично потврђује оно на шта се годинама упозорава из Републике Српске.
- То што су навели у саопштењу не доживљавам као деманти онога што је рекао Бакир Изетбеговић, већ као правдање пред њим и пред СДА и својеврсно полагање рачуна бошњачкој политици. Подаци о броју подигнутих оптужница најбоље показују против кога правосуђе из Сарајева води хајку, а изјаве Бакира Изетбеговића представљају класичну замјену теза - категоричан је Којић.
Он истиче да управо СДА и остале странке из Сарајева коче спровођење Ревидиране стратегије за рад на предметима ратних злочина, јер опструишу именовање Надзорног тијела за праћење спровођења стратегије.
- Именовањем Надзорног тијела отпочело би процесуирање високих бошњачких војних и политичких функционера и то је оно против чега се бори и чега се прибојава Бакир Изетбеговић - каже Којић.
Стратегија
Државна Стратегија за рад на предметима ратних злочина усвојена је 2008. године и њоме је било предвиђено рјешавање најсложенијих предмета у року од седам година. То није урађено у предвиђеном року, а Савјет министара БиХ је тек крајем септембра прошле године усвојио Ревидирану стратегију. По њој се још не поступа зато што бошњачки министри опструишу именовање Надзорног тијела, а разлог опструисања лежи у томе што би именовањем тог тијела почело процесуирање предмета у којима су оптужени високи војни и политички званичници. Пошто су сви предмети у којима су оптужени високи српски официри и политичари већ окончани, то значи да би се по приоритету требали рјешавати предмети у којима су осумњичени и оптужени бошњачки и хрватски официри и функционери.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
