Тужбе против институција на нивоу БиХ: Милиони испарили, кривце нико не тражи

Изгубљене парнице у судовима годинама представљају велики проблем за буџет институција БиХ, а лани су, према подацима објављеним у најновијем извјештају ревизије о извршењу буџета за 2021. годину, трошкови по основу правоснажних судских пресуда износили 2,5 милиона и већи су за 127.059 КМ у односу на годину раније.

Гледајући структуру, на главни дуг се односи 1,7 милиона, камате 390.368 КМ, трошкове парничног поступка 401.919 те извршног поступка 30.642 КМ.

Правоснажне пресуде су, као претходних година, посљедица махом спорова из радних односа, накнаде материјалне и нематеријалне штете физичким и правним особама и слично. Подсјећајући да су крајем 2020. усвојене измјене закона које би требало да зауставе тужбе против правосудних институција БиХ од стране оних који у њима раде, а по основу ранијих пресуда Уставног суда да и судије и тужиоци имају право на накнаде за превоз, топли оброк, одвојен живот и трошкове смјештаја, ревизори наводе да је и лани значајан број спорова вођен по овом основу.

Процјене су да ће у наредном периоду доћи до пада тужби по овом основу, а у документу је указано да се добар дио парница односи и на накнаду штете за неоснован боравак у притвору те на спорове у вези са формацијским чиновима и распоређивањем особља у Министарству одбране БиХ, које је на првом мјесту по броју тужби чија вриједност премашује 13 милиона.

- Ревизијом је, између осталог, утврђено да ревидиране институције немају праксу ни цјеловите механизме испитивања и утврђивања одговорности за покренуте/изгубљене судске спорове - пише у документу уз нагласак да је и Правобранилаштво, институција која заступа БиХ и тужене институције у судницама, указало да су у 2021. имали више предмета него годину раније.

Из Канцеларије за ревизију је Савјету министара БиХ и другим надлежнима препоручено да детаљно анализирају узроке парничних и других спорова на нивоу институција БиХ и идентификују ризике и ризичне тачке, било да се ради о неадекватним рјешењима у актима или неправилном поступању у спровођењу истих што је било окидач за покретање судских спорова.

- Од кључне важности је да надлежни уведу или пропишу праксу/механизме утврђивања одговорности ради евентуалног недомаћинског, немарног и незаконитог поступања које је произвело те спорове - упозорено је.

Да би институције требало да спроводе препоруке ревизора, али и да то није тако у пракси, не крију у Центрима цивилних иницијатива гдје прате финансијску дисциплину и спровођење датих задатака. Подвлаче да ревизија не смије да буде сама себи сврха и да се исте препоруке понављају из године у годину.

- Од 47 препорука у ревизији о извјештају о извршењу буџета институција БиХ за 2021. чак 22 су поновљене јер нису реализоване у протеклом периоду. Једна је и она која се односи на трошкове правоснажних судских пресуда те потребу анализе узрока парничних и других спорова против институција, са циљем утврђивања ризика у даљем поступању, те повећања одговорности. Нажалост, то се није десило - казала је за “Глас Српске” Ана Лучић, менаџер за односе с медијима ЦЦИ-а.

У ЦЦИ-у траже да од конституисања новог сазива Парламент БиХ дјеловање прилагоди односу институција ка ревизорским препорукама, те обезбиједи покретање питање одговорности за оне који су дозволили спорне издатке.

- Нереализација препорука оставља простор за нетранспарентно трошење новца. Лоша пракса непоступања по ревизорским препорукама мора бити заустављена - закључила је Лучићева.

Спорне камате

Ревизори су, током анализе, утврдили и да је било неправилности приликом обрачуна камата на адреси Министарства финансија и трезора БиХ.

- Од марта 2020. године до новембра 2021. године, камате су обрачунавали у висини 12 одсто, иако је у марту 2020. године на снагу ступио закон којим је висина смањена на десет одсто. Погрешно обрачунате затезне камате у том периоду посљедица су недостатка праћења измјена прописа који регулишу ту област - наведено је у ревизорском извјештају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.