Турски “Сиви вукови” харају и по БиХ

Каже ово за “Глас Српске” експерт за тероризам Џевад Галијашевић коментаришући прашину која се недавно дигла због одигране фудбалске утакмице Аустрија - Турска, на којој је турски репрезентативац Мерих Демирал своја два гола прославио тако што је рукама формирао “вучији поздрав”, односно направио симбол “Сивих вукова”, што је изазвало осуду у појединим земљама, поготово у Аустрији.

Појашњавајући ову реакцију, Галијашевић каже да је до ње дошло јер су припадници овог покрета, групе, познати по свом екстремизму и ултранационализму, али и нападима на мањинске заједнице у Турској и иностранству.

Тајна служба и сда

Према ријечима Галијашевића, група “Сиви вук” налази се под директном контролом војно-обавјештајне службе Турске, која је својевремено и иницирала њихово формирање.

- Обавјештајна служба их и данас финансира, али и инсталира по потреби широм Европе. Они су годинама присутни, како на просторима Европе, тако и у БиХ. Нажалост, мало је оних који схватају ово неосманско понашање Турске. У Сарајеву говоре о некаквом српском свијету, а крију овакве и сличне ствари. Њихов рад у БиХ се за сада своди на обавјештајни и идеолошки. На тај начин, између осталог, желе одговорити и на вехабијски утицај Саудијске Арабије у БиХ, али и иранске тајне службе. То се спроводи кроз обнову џамија и историјских грађевина из османског периода на Балкану, разне невладине организације и медије. Крајњи циљ Турске је ширење меке моћи неоосманизма на просторима БиХ - каже Галијашевић.

Наводи и да је Аустрија одавно постала свјесна тог проблема, својевремено затварајући преко 60 “дивљих” бошњачких и турских џамија у Бечу. Ради се о познатој полицијској акцији “Палмира”, приликом које је ухапшен и један број држављана БиХ.

- Аустрија је свјесна турског радикализма, односно ердоганизма или боље речено исламизма и османизма. Свјесни са да је Турска најутицајнији члан Муслиманског братства, организације која у многим земљама означена као терористичка. Једна од највећих централа Муслиманског братства, поред Лондона и Дохе, налази се управо у Анкари. И “Сиви вукови” су дио тог великог пројекта, како један исламски радикализам инсталирати на поједина подручја, а након тога створити унутрашње потенцијале за евентуално деструктивно дјеловање. Турска политика према БиХ није добронамјерна - категоричан је Галијашевић.

Подсјећа и да је СДА, која је у блиским везама са “Сивим вуковима”, својевремено основана од стране и помоћу Муслиманског братства, као што је својевремено и Хамас себе 1988. декларисао - огранком ове организације.

- Ко је основао СДА? Млади муслимани? Шта су они? Па огранак Муслиманског братства. Подсјетио бих да је након изласка из затвора Алија Изетбеговић прву делегацију одмах послао у лондонску испоставу ове организације, коју је предводио Исмет Касимагић - истакао је Галијашевић.

Војна обука

Генерал Алпарслан Туркес основао је “Сиве вукове” након извршеног војног удара 1960. Група је првобитно осмишљена као културни и образовни покрет, али након што је Туркес устоличио Партију националистичког покрета, која је у то вријеме била изразито милитантна, “Сиви вукови” су постали паравојно крило ове странке. Њихова примарна функција тада је била заустављање љевичарског политичког живота који се развијао на факултетима и у већим турским градовима. “Вукови” су били главни покретачи и извршиоци тог политичког насиља, усмјереног против лијево оријентисаног курдског сепаратизма. Ова организација се разликовала од других повезаних са политичким партијама по својој паравојној обуци. О томе је јавно говорио и бивши члан ове групе Картал Демирону, наводећи да су их обучавали пензионисани генерали турске војске.

То је онда омогућавало да “вукови” током осамдесетих и деведесетих буду регрутовани и у редове обавјештајне јединице турске Жандармерије која је била оптужена за политичка убиства курдских политичких активиста и бизнисмена. Није са на томе стало те су они слати и у Чеченију, током два рата, а најекстремнија акција био је покушај убиства папе Јована Павла од стране члана ове групе Мехмета Алиа Агца.

Прављење огњишта

Почетком 21. вијека покрет је ушао у период привидне неактивности. Међутим, овом тренду дошао је крај прво 2011, а онда и 2015. Након одлуке Турске да војно интервенише у Сирији “Сиви вукови” су се придружили сиријским Туркменима. Водећи турски листови тада су то правдали ријечима да те групе у ствари бране Туркменску домовину која је наслијеђена од Османлија. Четири године касније, након што је Тајланд одлучио да Кини изручи групу ујгурских избјеглица, они упадају у тајландски конзулат у Истанбулу и убијају 20 невиних цивила.

Они одбацују и идеју да је масакр етничких Јермена у Првом свјетском рату од стране Турака Османлија представљао геноцид. Идеализују појам “чистог Турчина” и држе се фолклорне идеологије “туранизма” као доказа турске супериорности. Још једна кључна идеолошка особина “Сивих вукова” је њихова заштита сунитског ислама у Турској.

Уживају и подршку актуелног турског предсједника, који је од 2018. почео јавно да користи ручни знак “Сивих вукова” током јавних иступа. Отворена подршка Анкаре “Сивим вуковима” значи да се организација развија од маргиналне, радикалне, десничарске групе у групу коју је пригрлила турска држава. Група све више привлачи десничарске и конзервативне исламистичке кругове у турској дијаспори. Према писању појединих медија, процјењује се да у Њемачкој и Аустрији постоји више од 270 регистрованих “огњишта” (центара) “Сивих вукова”.

Ширење утицаја

Многе европске земље, што због паравојне историје “Сивих вукова”, што због њихових ставова који су изразито расистички и ксенофобни, на ову групу гледају као на екстремистичку па и терористичку организацију и забрањују њихово дјеловање. Врховни суд Казахстан је 2004. забранио ову групу, називајући је терористичком асоцијацијом. Аустријска влада је 2019. забранила симбол “Сивих вукова” и поменути гест руке. Француска је забранила њихов рад 2020, након што их је оптужила за екстремно насилне акције. Било је приједлога и да се на нивоу ЕУ уведе забрана, али до тога никада није дошло и поред свих извјештаја који су указивали на штетно и екстремно дјеловање ове групе на просторима Европе.

Балканска истраживачка мрежа (БИРН) је прије неколико година указала на њихово постојање и унутар БиХ, а темељи су наводно ударени доласком у Мостар Хусеина Чакалија, неформалног вође. За рад овог огранка “Сивих вукова”, према писању БИРН-а, сагласност је дала централа у Анкари, али и Амбасада Турске у Сарајеву. Навели су и да избор “братске земље на Балкану” за Чакалија није био случајан него логичан слијед праћења турског дјеловања, које он кроз организацију основану у БиХ жели остварити.

Расна супериорност

Припадници “Сивих вукова”, који уживају подршку актуелних власти у Турској, вјерују у супериорност “турске расе”, тежећи уједињењу свих турских народа у једну велику и моћну државу, која би се простирала од Балкана, преко централне Азије до Кине. Крајњи циљ је успостава “Турана” - етнонационалног и муслиманског ентитета, који би се протезао од Анадолије до источне Кине и ујединио све турске етничке групе. Турска перцепција и идеологија актуелне власти јесте вјеровање да су турски народи изворно живјели у Азији и почели се селити према модерном Балкану. Због тога код њих и влада став да се домовина турског народа протеже од јужних граница бивше Југославије до Пекинга. Они на пораз Османлија на Балкану гледају као на велику трагедију коју не могу прихватити, због чега посљедњих неколико деценија покушавају да учврсте свој положај и интерес и на балканским просторима.

Забрана у Аустрији

Поздрав “Сивим вуковима” забрањен је у Аустрији, а казна се креће и до 4.000 евра. Он подразумијева подигнут мали прст и кажипрст те стиснут палац, средњи и домали прст. Овај гест је аустријска влада забранила још 2018, али и симбол “Сивих вукова”, који представља вука - женку или мужјака који слиједе различите традиције.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.