“Тројка” подлегла притиску Американаца

Маријана Миљић Бјеловук
“Тројка” подлегла притиску Американаца

САРАЈЕВО - Најављене измјене Изборног закона БиХ на дугом су штапу, јер поједини актери “тројке” најављују да неће подржати оно што је завршило на договореном документу и тиме се отворено сврставају на страну међународне заједнице, односно америчке амбасаде, која је у старту критиковала предложена рјешења.

Лидер ХДЗ-а Драган Човић је још 22. јануара навео да је послао документ са приједлогом измјена Изборног закона који је направљен у складу са резултатима договора представника владајућих странака на састанку одржаном у Лакташима. Тада је изразио наду да ће до краја фебруара измјене тог закона бити усвојене у Парламенту БиХ, као и сет европских закона како би БиХ у марту добила зелено свјетло за отварање приступних преговора с Европском унијом.

Међутим, његов оптимизам од прије петнаестак дана је, по свему судећи, спласнуо јер је у јучерашњем обраћању медијима навео да је политичка надмудривања потребно оставити са стране.

- У наредне три седмице морају престати игре политичког маркетинга у власти, али и код опозиције. Ово је вријеме које се неће дуго поновити. Заједнички састанак свих партнера у Сарајеву требало би да буде одржан сутра, а пред нама су најтежа питања која се односе на Закон о сукобу интереса, статус судија странаца у Уставном суду БиХ и, наравно, Изборни закон - поручио је јуче Човић.

Навео је и да се у БиХ дешава да се партнери у власти усагласе, а онда поједини преговарају са неким другима, те додао да има и доказе који то поткрепљују.

- Један дио наших партнера мало преговара са нама, па има друге преговараче и дође са измијењеним ставовима. То се десило задњи пут, када смо имали усаглашен став, па се онда другачије говорило. Ја сам тада рекао да имамо све снимљено - рекао је Човић.

Нагласио је да услове који су пред БиХ постављени на европском путу морају испунити партнери у власти, а не неко други, али се и осврнуо на однос ка међународној заједници.

- Они су партнери и позивамо их да нас прате и помогну да дођемо до најбољих рјешења када је ријеч о законодавству које морамо промијенити да бисмо отворили своју европску перспективу. Од ОХР-а очекујем да се уздржи од било каквих наметања и одлука, јер оне ће дерогирати наш покушај да добијемо преговарачки процес - рекао је Човић.

Сличног става је и делегат Клуба Срба у Дому народа Парламента БиХ Сњежана Новаковић Бурсаћ (СНСД) која је навела да нема конкретних активности на проналаску конкретних рјешења о питању измјена Изборног закона БиХ након што је он послат са адресе ХДЗ-а.

- Појавиле се су назнаке да су партнери из ФБиХ склони некаквим рјешењима мимо договора. Ништа нам не преостаје, него да у наредним данима пратимо развој догађаја - казала је “Гласу Српске” Новаковић Бурсаћ.

Њихове прогнозе о­ питању судбине најављених измјена Изборног закона потврдио је јуче и Нерин Диздар, кадар СДП-а, који је рекао да је приједлог СНСД-а пласиран у јавност и приказан као договор с “тројком” и ХДЗ-ом.

- Странке “тројке” су биле јасне да је првенствени циљ разговора о измјени Изборног закона спровођење пресуде “Сејдић и Финци” и отклањање дискриминације. Нећемо пристати на рјешење по којем би се у ФБиХ формирало више изборних јединица за избор чланова Предсједништва - казао је Диздар који је половином прошле године именован и у радну групу за измјене Изборног закона испред СДП-а.

И политички аналитичари наводе да, судећи према изјавама бошњачких политичара, од усвајања најављених измјена Изборног закона нема ништа.

- И сам лидер Наше странке Един Форто је претходних дана изјавио да у овом тренутку нису приоритет измјене Изборног закона, него само усвајање закона који су у европској агенди. То значи да су странке “тројке” подлегле притиску америчке амбасаде, али мислим да би то било наивно схватање - казао је “Гласу Српске” члан стручног тима Института за друштвено-политичка истраживања из Мостара Милан Ситарски.

Сматра да постоји и друга опција зашто “тројка” саботира измјене Изборног закона.

- Америчка амбасада ради за неке кругове унутар бошњачког народа, односно амерички амбасадор Мајкл Марфи је у свему томе њихова полуга, а не обрнуто. У том случају иза свега стоји СДА заједно са ДФ-ом и причом да пријете странкама “тројке” да ће их одувати са власти у општинама и градовима у којима су на власти на предстојећим локалним изборима ако пристану на измјене Изборног закона. Америчка амбасада у све то је укључена из њима познатих разлога - казао је Ситарски.

По свему судећи, наводи Ситарски, од договора из Лакташа неће бити ништа.

- Не знам да ли ће странке “тројке” успјети да саботирањем измјена Изборног закона спријече катастрофу на предстојећим локалним изборима - закључио је Ситарски.

Лидери странака на нивоу БиХ су на посљедњем састанку, који је одржан половином јануара, на један документ ставили приједлоге о питању измјена Изборног закона. У том документу, који је објављен у медијима, наведено је да, између осталог, цензус треба да буде повећан на четири одсто за локалне, а за опште на пет одсто, те да мандат припада странци, али и да изборне листе буду затворене и да буду укинуте такозване преференције. Предложено је и обавезно гласање свих држављана БиХ, иначе слиједи прекршајни налог и новчана казна, а замисао је да од уплата на нивоу ентитета буде формиран фонд с искључивом намјеном да се подржи образовање. Такође, када је ријеч о избору чланова Предсједништва БиХ, приједлог је био да кандидата из реда бошњачког народа бира читава ФБиХ, а за хрватског члана се мијења на раније предложени начин ХДЗ-а БиХ.

Одбијен приједлог СДА

У Лакташима је постигнут и договор да у Дому народа Парламента БиХ буде гласано против предложених измјена Изборног закона од стране СДА, те да он буде враћен у редовну процедуру. Та ставка договора је испоштована јер су против хитне, али и скраћене процедуре на претходној сједници Дома народа били делегати СНСД-а и ХДЗ-а, ХДЗ-а 1990. Делегат НиП-а Кемал Адемовић из Клуба бошњачког народа је приликом гласања био суздржан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана