“Тројка” држи у блокади 3,75 милијарди марака

Каже ово за “Глас Српске” професор са Економског факултета Универзитета у Бањалуци Драган Глигорић, анализирајући тренутно економско стање у БиХ, појашњавајући како се свака уложена, односно инвестирана марка вишеструко враћа и доводи до низа позитивних економских ефеката.

- Примјера ради, изградњом неког енергетског објекта, поред грађевинског и електросектора, бенефите би осјетиле и многе друге привредне гране, а што би на крају довело до тако неопходног привредног раста, о којем, у данашње вријеме многе земље могу само да сањају. Нажалост, због разних политичких блокада, прије свега оних од стране бошњачких партија, неке од великих инвестиција у БиХ су годинама блокиране, што привредни раст успорава - каже Глигорић.

Због тога, како каже, не може никако да схвати политику коју воде бошњачке партије. Прошло је 12 мјесеци од обећања политичких представника из ФБиХ, побједника октобарских избора, да неће више бити блокада планираних пројеката изградње аеродрома у Требињу, ХЕ “Бук Бијела”, односно хидроенергетског система “Горња Дрина”, источне конекције, односно крака гасовода “Турски ток” кроз Републику Српску, али и јужне, која предвиђа изградњу гасовода за транспорт ЛНГ гаса до БиХ. Лидери “тројке” нису испунили обећања па планирани пројекти вриједни око 3,75 милијарди марака чекају добру вољу политичара, којима су пуна уста приче о “бољем сутра”. О коликом новцу се ради можда се најбоље може илустровати ако се погледа прилив директних страних инвестиција у БиХ током прошле године, који је износио 1,44 милијарде марака.

Иначе све ово се дешава у вријеме када цијелу Европу тресе велика економска, финансијска и енергетска криза те када земље једноставно вапе за инвестицијама које би могле покренути посрнуле привреде.

Глигорић наводи и да би сам банкарски сектор имао користи од покретања ових замрзнутих пројеката, јер он располаже са одређеним вишком новца, који у данашњим околностима нема гдје да пласира, али и да би све ово довело до већих плата у БиХ и запослености, али сигурно и већег извоза, који посљедњих неколико мјесеци забрињавајуће пада.

- Наравно, не треба заборавити ни да привредни раст омогућава и лакше сервисирање постојећих дугова. Да би се он уредно сервисирао, стопа привредног рата треба да буде већа од камате која се плаћа на сервисирање дуга. Значи много тога је у игри, позитивних ефеката који би много доброг донијело домаћој економији - наводи Глигорић, истичући да се нада да ће коначно превладати разум над политичким популизмом, који ником не доноси добро.

Указује и да би се градњом планираних гасовода, али и хидроелектрана, створили услови да БиХ и даље има енергетску независност, а што се показало кључним након дешавања у вези са Украјином, али и да би скидање блокада са ових пројеката, те раст БДП, заједно са енергетском стабилношћу и ниским цијенама струје, био добар и позитиван сигнал за иностране инвеститоре, који би онда у другачијем свјетлу гледали ове просторе.

Никако не треба заборавити споменути и да је улазак БиХ у ЕУ у једну руку условљен и економским напретком. И то би требало да знају они који се са мјесечним примањима од седам до 10 хиљада марака противе реализацији поменутих пројеката, а при томе су им уста пуна европског пута.

Енергетски сектор

Република Српска тренутно располаже са термо и хидрообјектима снаге око 1.000 мегавата, што јој омогућава да трећину произведене електричне енергије извезе у годинама када је повољна хидролошка ситуација. Изградњом планираних нових капацитета, енергетски сектор Српске, па самим тим и БиХ, био би “јачи” за готово 60 до 70 одсто, не рачунајући планиране соларне пројекте, што би омогућило БиХ да се лакше ухвати у коштац са актуелним, али и предстојећим изазовима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.