Тридесет година касније: Ратна болница у Калиновику симбол наде и спаса

Ждрале се у изјави новинарима присјетио да је прошло 30 година од изласка мобилне хируршке екипе Болнице „Касиндо“ Српско Сарајево у Дом здравља у Калиновику да би помогла и била ближе линији фронта, те да се тако пружи квалитетнија помоћ рањеним и обољелим грађанима ове локалне заједнице.

„Екипа је провела 15 мјесеци у Калиновику. За то вријеме збринула је неколико стотина повријеђених и обољелих. Екипа је била потпомогнута санитетским кадром Херцеговачког корпуса и на располагању 24 часа“, рекао је Ждрале и захвалио медицинском особљу и техничарима који су били на располагању у овом одговорном послу.

Ждрале је истакао да је мобилна хируршка екипа радила у условима који су били практично немогући, а извођене су изузетно сложене операције.

„Једна од операција била је на аорти, на срцу, која је завршена најбољим исходом. Мобилна хируршка екипа која је била на располагању, како Војсци Републике Српске, тако и становништву, доказала се кроз изузетно квалитетан рад“, рекао је Ждрале.

Некадашњи предсједник Народне скупштине Републике Српске Драган Калинић указао је на значај који је за становнике Калиновика имала ратна болница, истичући да је тадашњи кадар био елита сарајевске медицине коју су красили не само врхунска стручност и високи хуманизам, него и изузетна храброст.

„Знате да сам од почетка ратне несреће у БиХ па до закључивања Дејтонског мировног споразума био министар здравља Републике Српске. Редовно сам добијао информације и са овог подручја и знам веома добро да су овдашњи људи прихватили и пазили ову хируршку мобилну екипу као род рођени – од хране, одјеће до сваке људске пажње“, рекао је Калинић на свечаној академији поводом обиљежавања 30 година од оснивања ратне болнице у Калиновику.

Он је истакао да данас откривена спомен-плоча треба да буде порука и опомена шта се све може урадити када је најтеже уз јединство и пожртвовање.

Медицинска сестра Зора Ждрале, која је у вријеме оснивања ратне болнице била у Калиновику, присјетила се тих тешких времена.

„Све смо успјешно завршили што се тиче нашег посла захваљујући хируршкој екипи коју је предводио доктор Славко Ждрале и љекари из Херцеговине. Битно нам је да је постављена спомен-плоча јер треба да се памти и да се сјећамо тога. Нека младе генерације знају да смо од Дома здравља направили ратну болницу која је спасила многе животе“, рекла је Ждрале.

Она је указала на чињеницу да није преминуо ниједан пацијент који је збринут у ратној болници и транспортован у тим ратним временима даље за Невесиње.

Начелник општине Калиновик Радомир Сладоје захвалио је Ждралу за иницијативу да буде постављена спомен-плоча и обиљежено 30 година од оснивања ратне болнице у Калиновику.

„То је много помогло народу тих ратних година. Игром случаја један од пацијената сам био и ја када сам рањен, након чега ми је у Невесињу оперисана трбушна марамица. Доласком мобилне екипе, линије су биле много сигурније јер се прије тога глава губила чак и приликом лакшег рањавања“, напоменуо је Сладоје.

Дом здравља у Калиновику изграђен је крајем 1976. године, почео је да ради наредне године, а од 1994. био је ратна болница.

Након рата добио је назив „Свети Лука“, како се и данас зове, јавља СРНА.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.