Три услова за Фронтекс
САРАЈЕВО - БиХ је на корак до формирања преговарачког тима са Агенцијом за европску граничну и обалну стражу (Фронтекс), а упућени за “Глас” откривају које послове и под којим условима могу да препусте колегама који би требало да стигну у испомоћ на граници.
Прича о потписивању споразума са европском агенцијом отворена је у вријеме док је БиХ била на врхунцу мигрантског таласа. ЕУ је, наиме, понудила БиХ споразум према којем би Фронтекс помагао домаћим службама да сузбију незакониту миграцију и прекогранични криминал, наглашавајући да сарадња са партнерима укључује и распоређивање њиховог особља. БиХ и Фронтекс су крајем 2018. године парафирали споразум, али он није ступио на снагу, јер га није одобрило Предсједништво БиХ, у чијој је надлежности и потписивање међународних споразума.
Два тадашња члана Предсједништва БиХ Шефик Џаферовић и Жељко Комшић гласала су у фебруару 2020. године за споразум, али је против био тадашњи српски члан Милорад Додик.
Додик је споразум с Фронтексом прогласио “деструктивним по витални ентитетски интерес РС”, а након тога је републички Парламент с двије трећине гласова посланика потврдио Додиков вето да би се тако задржавали мигранти у БиХ па самим тим поменути споразум није ступио на снагу.
У Министарству безбједности БиХ казали су да су добили приједлог споразума који је типски те идентичан онима које Фронтекс има са земљама у региону - Србијом, Црном Гором и Сјеверном Македонијом.
Наглашавају да ће ипак бити потребно разумијевање Европске уније да споразум или оперативни план за његово спровођење морају бити дорађени елементима који уважавају све специфичности БиХ. У том случају прије свега мисли на структуру распоређивања снага Фронтекса.
- Ради постизања унутрашњег политичког компромиса у БиХ нама је важно да поред Граничне полиције уз припаднике Фронтекса буду укључени и припадници ентитетских и кантоналних министарстава унутрашњих послова. Друга ствар је питање имунитета. За нас је прихватљиво да имунитет припадници Фронтекса имају током обављања својих дужности - казали су “Гласу Српске” у Министарству безбједности БиХ.
Наглашавају да је потребно уредити и питање суверенитета, због чега ће инсистирати на томе да припадници европске агенције не могу предузимати никакве акције без исказивања домаћих потребе за њима.
- Односно они ће морати поступати у складу са исказаним потребама и задацима надлежних полицијских тијела - нагласили су у ресорном министарству.
Наглашавају и да очекују формирање преговарачког тима, али и да би сами преговори у бези са потписивањем споразума могли бити завршени до краја године.
- До тада би требало да имају финални документ са свим дефинисаним елементима сарадње, који ће упутити у даљу процедуру усвајања - закључили су у Министарству безбједности БиХ.
Расте број миграната
Директор Службе за послове са странцима БиХ Жарко Лакета рекао је да је реално очекивати већи прилив миграната у БиХ, али да ће надлежне агенције одговорити том изазову.
- Забиљежен је повећан број миграната у посљедња три мјесеца, а 2.500 њих борави на територији БиХ. Тај број ће се у наредном периоду сигурно бити повећан, с обзиром на то да земље чланице ЕУ, прије свега Мађарска, Словачка, Словенија и Хрватска очекују прилив миграната и онда они на њиховим територијама појачају активности, као што ми то радимо на нивоу БиХ заједно са Граничном полицијом - казао је Лакета.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
