Транспарентност рада на нивоу БиХ још на слабим гранама: “Крију” имена директора, а троше милионе

То је потврдила и најновија анализа коју је, на захтјев Савјета министара, спровела Канцеларија координатора за реформу јавне управе БиХ.

Циљ тог документа је, како су појаснили у тој канцеларији, обезбиједити планску проактивну објаву информација од јавног значаја, што директно доприноси остваривању концепта добре управе, враћа повјерење јавности у рад државних институција, а грађанима омогућава већу информисаност ради њиховог учешћа у раду јавне управе. Канцеларија је до података о стању на заједничком нивоу власти дошла путем онлајн анкете у фебруару ове године на узорку од 81 институције. На достављени упитник су одговориле 63 институције, међу којима само једна није одговорила на свих 38 питања. Ипак, анализа показује благи напредак у одговорности јер је додатних 14 институција, овај пут, дало одговоре на сва питања у односу на 2020. годину, а гледало се да ли на званичним интернет страницама имају финансијске податке, оне који се односе на јавне набавке, борбу против корупције, слободу приступа информацијама.

- Стандарди проактивне транспарентности, између осталог, подразумијевају омогућавање увида јавности у финансијске информације као што је извршење буџета, планови јавних набавки, укупна примања запослених у институцијама, те низ других информација од јавног значаја. Истраживање међу 62 институције показало је да је просјечна испуњеност стандарда 67,57 одсто, што представља побољшање у односу на анализу интернет страница из 2016. године, када је просјечан ниво транспарентности, на узорку од њих 68, био 34,8 одсто - истакнуто је у извјештају Канцеларије координатора. 

Четири институције Савјета министара испуњавању 100 одсто стандарда. То су Дирекција за европске интеграције, Агенција за статистику БиХ, Агенција за високо образовање и осигурање квалитета, те сама Канцеларија координатора за реформу јавне управе.

С друге стране, на примјер, податке из буџета објавило је 35 институција (56,45 одсто).

- Извјештаје о извршењу буџета објавила је 51 институција, а 11 не, док извјештаје Канцеларије за ревизију институција БиХ објављује 37 институција - истакнуто је у извјештају.

План јавних набавки је “скривен” на четири адресе, док их шест нема објављену листу основних елемента уговора, а што је обавеза у складу са Законом о јавним набавкама БиХ.

- Више од половине институција је навело да не објављују на својим страницама позиве за јавну набавку јер се сви позиви  објављују путем званичног портала Агенције за јавне набавке. Тендерску документацију након окончања поступка објавило је само 20 институција, односно нешто више од 31 одсто - показала је анализа.

Годишњи план рада и извјештаје о раду објавило је 50 институција, а њих 27 нема ни објављене конкурсе и огласе, ни њихову архиву, а што је одраније обавеза институција и према Упутству о изради и одржавању службених интернет страница институција БиХ још из 2009.

- Увидом у анализу одговора видљиво је да поједине институције управе немају ни основне податке који представљају њихову личну карту, попут биографија руководилаца или контаката запослених - наведено је у документу.

На текуће потребе институција на нивоу БиХ, односно плате, накнаде, путовања, набавке и друге потрепштине годишње одлази око 900 милиона марака.

Позив на озбиљност

Из Канцеларије су поново позвали институције да ажурирају податке на њиховим страницама и да објављују за јавност релевантне информације које се налазе у њиховом посједу, а односе се на стандарде проактивне транспарентности. Такав позив често упућују и из невладиног сектора, наглашавајући да се институције финансирају из џепова пореских обвезника, који зато имају право да знају како се тај новац и троши.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.