Термин “заједнички” врхунац је заједништва
ЗВОРНИК - У овој сада постојећој БиХ коју према слову и Уставу Дејтонског споразума спроводи Република Српска и непостојећој БиХ коју, без ентитета, што је супротно Дејтонском споразуму, заговара политичко Сарајево, поново је политичку ситуацију закомпликовао Уставни Суд БиХ укидајући термин “заједничке”.
Уставни суд БиХ је оцијенио, удовољавајући Денису Звиздићу, да термин “заједничке институције” није у складу са Уставом БиХ.
Реагујући на одлуку Уставног суда, предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић оцијенио је да Уставни суд БиХ убрзано ради на разбијању БиХ, будући да се почео бавити и питањима попут термина заједничке институције.
Стевандић тврди да је неоспорно да се институције на нивоу БиХ састављају од оних који се делегирају испред Републике Српске и Федерације БиХ, због чега не могу бити јединствене институције.
И професор Уставног права Милан Благојевић сматра да Звиздићева апелација за оцјену уставности одредби Закона о застави БиХ у којем се спомиње термин “заједничке институције” нема правно упориште у Уставу БиХ.
Благојевић је појаснио да су два разлога за то. Прво, ниједна одредба Устава БиХ ни експлицитно нити имплицитно не забрањује да се институције на нивоу БиХ називају заједничким институцијама.
“Само када би Устав БиХ изричито садржао одредбу којом се забрањује да се институције на нивоу БиХ називају заједничким, само тада би било неуставно да се у закону или другом пропису те институције називају заједничким”, навео је Благојевић, нагласивши да Устав БиХ не прописује такву забрану.
И шта сад
Одговор је јасан. БиХ је пуна неспоразума и нелогичности које политичко Сарајево потхрањује и иницира, тражећи начина да максимално одржава тензије супротне интересима конститутивних народа у БиХ, прије свега српског народа у Републици Српској.
Политичко Сарајево настоји да све што је Републици Српској припало Дејтонским уставом оспори, минимизира и на крају елиминише.
У тој намјери има пуну подршку Уставног суда БиХ, који сваку апелацију бошњачке стране “спроведе” у њихову корист, на штету Републике Српске и њеног народа.
Да не улазимо у све одлуке Уставног суда БиХ, које је донио на основу бошњачких апелација, може се тврдити да су све оне на линији политике Алије Изетбеговића који је “жртвовао мир” за његово виђење БиХ, вјерске и већински мулиманске, са српском и хрватском мањином.
На несрећу “жртвујући мир”, довео до је ратних страдања и разарања, али на срећу у својој намјери није успио. БиХ је добила Дејтонски устав – са територијалним јединицама Република Српска и Федерација БиХ.
И, у складу с тим, одговор је јасан – БиХ је заједница народа који је творе у оквиру заједничких институција.
А сам термин “заједнички” - врхунац је заједништва које припада свима пођеднако на основу демократског бирачког права грађана који бирају своје представнике да у заједничким институцијама артикулишу вољу народа којег представљају.
Све остало је присила, која има ограничен вијек трајања. Воља народа и његови термини изражавања су вјечни, док ће све што не представља вољу народа и није заједничко, имати ограничен вијек трајања.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
