Темељ на којем држава почива

Скупштина српског народа БиХ донијела је 28. фебруара 1992. године Устав који је једногласно усвојен на темељима Декларације о оснивању и који је гарантовао пуну равноправност и једнакост народа и грађана Републике.

Устав Републике Српске, који је уз одређене амандмане и данас на снази, донесен је прије избијања трагичних сукоба и једностраног бошњачког и хрватског проглашења независности БиХ након референдума, који је одржан 1. марта и на којем нису учествовали Срби.

Старији од Устава БиХ

Устав Републике Српске је старији од Устава БиХ, јер је донесен прије рата и, историјски посматрано, да није било 28. фебруара, а прије тога и 9. јануара 1992. године - не би било ни Дејтонског мировног споразума, изјавио је професор Срђан Перишић.

Поводом 32 године од доношења Устава Републике Српске, Перишић је указао и на то да постоје два устава која потврђују уставноправну позицију Републике Српске у оквиру дејтонске БиХ.

- Највиши правни акти Српске и БиХ јасно говоре да Република има одређену политичку и правну самосталност и своју територијалност, односно да је држава у оквиру БиХ - поручио је Перишић.

Подсјетио је да су од потписивања Дејтонског споразума увијек вршени удари на загарантовану политичку и уставну позицију Републике Српске.

- БиХ је од средњег вијека до оснивања Српске увијек била у саставу неких других империја или под окупацијом које су некада трајале вијековима, а некада деценијама. Срби никада од средњовјековне српске државе БиХ до 9. јануара и 28. фебруара нису имали своју државу. Зато је 28. фебруар значајан - јер су Срби први пут у историји уставноправно дефинисали своју позицију као народа у БиХ - закључио је Перишић.

Предсједник Законодавног одбора Народне скупштине РС Младен Илић сматра да је доношењем Устава Републике јасно дато до знања да Срби желе живјети у слободној земљи у којој имају загарантована сва права.

Сви политички фактори, али и грађани Републике Српске, нагласио је Илић, имају обавезу да чувају Устав.

- Могу прихватити чињеницу да се одређене политике или ставови некада разликују, али када причамо од 28. фебруару и ономе што он представља - неопходно је да имао исти став и јединство - закључио је Илић.

Јасна визија

Замјеник предсједавајуће Савјета министара Сташа Кошарац рекао је да је Устав Српске најважнији документ који потврђује континуитет постојања и функционисања демократских институција и државотворности Српске у оквиру БиХ.

Подсјетио је да највиши правни акт Српске данас пуни 32 године и заједно са Декларацијом о проглашењу Републике Српске представља најважнију уставноправну основу за стварање Српске.

- Усвајање Устава Српске 28. фебруара 1992. године један је од најважнијих корака у очувању идентитета и права српског народа на овим просторима. Овај кровни акт је прије почетка трагичних сукоба поставио темеље државности Српске, након чега су прије и током рата стваране функционалне институције Српске - навео је Кошарац.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић рекао је да је руководство Републике Српске, које је је прије 32 формирало Републику и донијело Устав, имало јасну визију позиционирања српског народа унутар БиХ.

- Уставом Републике Српске, који је донесен 28. фебруара 1992. године, створен је темељ правне моћи, слободе и сигурности за све грађане који живе у Српској. Протекле 32 године су довољна дистанца да се може говорити о значају тог документа и поступцима тадашњег руководства - казао је Ћосић.

Нагласио је да је јасно да су људи који су тада формирали Српску Републику БиХ знали шта раде, односно да након проглашења Републике морају да донесу њен највиши законодавни акт.

- Република се данас и креће у оквиру који је успостављен Уставом. То говори о интелектуалном капацитету људи који су тада стварали Српску. Они то нису радили насумично за краћи период. Може се данас видјети да су имали јасну визију о позиционирању српског народа у БиХ - закључио је Ћосић.

Предсједник Организације старјешина Војске Републике Српске Слободан Жупљанин сматра да је доношењем првог Устава Републике постављено најснажније правно упориште за останак и опстанак српског народа на овим просторима.

- Од судбоносног значаја било је и проглашење Републике српског народа у БиХ 9. јануара 1992. године - рекао је Жупљанин Срни.

Нагласио је да данашња борба српског народа за исте циљеве мора бити једнако снажна као и тадашња.

- И сада борба мора бити на миран и демократски начин и искључиво договором три конститутивна народа и два ентитета у БиХ - закључио је Жупљанин.

Допринос развоју

Лидер ДЕМОС-а Недељко Чубриловић рекао је да је Устав Републике Српске допринио укупном развоју Републике.

- Тај документ допринио је и томе да се Српска креће у оквиру правних норми развоја овдашњег друштва - поручио је Чубриловић и додао да су уставни темељи, ударени 1992. године у Српској, у великом дијелу очувани до данас.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.