ТЕМА Да ли валутни рат улази у нову и завршну фазу: Ткање нове свјетске мреже без долара

То су већ урадиле Кина и Русија, а планирају и неке латинске земље, па и Саудијска Арабија, која је највећи свјетски извозник нафте и стуб петродоларског система успостављеног седамдесетих година прошлог вијека. Иако је деценијама одржавала везу са доларом и улагала у америчку имовину, ова држава сада настоји да ојача своје односе са кључним трговинским партнерима, укључујући Кину. Колико би ово могло уздрмати Америку, говори и то што су из Вашингтона реаговали, вршећи притисак, прво на Индију онда и Ријад, да наставе да продају своју нафту у доларима. Да ли ће и колико све ово угрозити досадашњу доминацију Америке, али и уздрмати њен финансијски и економски систем? Стручњаци сматрају да је мало вјероватно да ће се свијет једног дана пробудити без долара. Сматрају да је много реалнији сценарио као са британском фунтом, у чијем случају је постојао вишедеценијски процес у којем је она прешла из центра свјетске економије у валуту другог реда.

Хронологија

Вијековима је свијет имао оно што је познато као резервна валута. Ово је валута у којој се обавља већина свјетских међународних трансакција. Историјски гледано, то су биле валуте низа европских колонијалних сила, укључујући Шпанију, Француску и Енглеску на различитим мјестима. Ове империје су често подржавале своје валуте племенитим металима, обично златом, поред имплицитне подршке државе.

Послије Првог свјетског рата британска економија се борила да поврати своју снагу. Највећи дио свјетског злата текао је из Лондона у Њујорк ради чувања и шпекулација на бурном америчком тржишту акција двадесетих година прошлог вијека. Доминантна улога Америке у Другом свјетском рату додатно је учврстила Њујорк као финансијску престоницу свијета, а долар као његову најважнију валуту. Долар је формално постао свјетска резервна валута 1944. као резултат Бретонвудског споразума, статуса који је стерлинг раније имао.

Временска линија се затим премотава у 1971. Те године предсједник Ричард Никсон је напустио златни стандард. Од тог тренутка долар није подржан племенитим металом, већ искључиво “пуном вјером и кредитом владе САД”. Од те године бројни људи позивају на укидање америчког долара као свјетске резервне валуте.

Петродолар

Неколико је фактора који су довели до тога да долар задржи статус међународне резервне валуте. Један је такозвани петродолар. Огромна већина свјетских трансакција у вези са нафтом одвија се у доларима. Како глобална трговина нафтом износи милијарде долара дневно и свим земљама је потребна енергија, то ствара велику потражњу за доларима како би се олакшале ове трансакције.

Петродоларски систем је један од кључних стубова који одржава хегемонију америчке валуте. Чињеница да су земљама које увозе нафту потребни долари да би је платили обезбјеђује сталну потражњу за вашингтонском валутом широм свијета. Ово стабилизује долар, помажући да се финансира огроман дефицит текућег рачуна који САД одржавају деценијама.

Када већина земаља има досљедан трговински дефицит, њихова национална валута депресира у односу на валуту коју користе за плаћање увоза. Како домаћа валута слаби, то чини увоз скупљим, а извоз јефтинијим, подстичући земљу да уравнотежи своју трговину. Међутим, САД су дуго биле у стању да одржавају огроман трговински дефицит са остатком свијета, јер је постојала велика потражња за њиховом валутом, која је некада грађена и обезбјеђивана санкцијама и ратовима.

Алтернативе

Било је много дискусија и покушаја стварања алтернативе долару. Евро је изгледао као да би могао имати шансу на прелазу вијека, али до тога није дошло. Политички и економски шокови у Европи умањили су углед централноевропске валуте као свјетског стандарда. Јапан има своје проблеме са стагнирајућом економијом и смањењем становништва.

Сви остали потенцијални кандидати су вјероватно премали да би били резервна валута. Швајцарски франак, на примјер, познат је као стабилна и добро цијењена валута. Међутим, швајцарска економија, за коју је везан, је сићушна и не би могла да подржи огромне токове капитала који се захтијевају од међународне резервне валуте.

Афричке и блискоисточне земље извознице нафте, међу којима је предњачила Либија, разматрале су још прије двадесетак година идеју да се нафта умјесто за петродолар продаје у замјену за пан-афрички динар с покрићем у злату, али ове приједлоге зауставило је арапско прољеће и грађански рат који је услиједио у Либији.

Кинези и Саудијци

Сљедећи корак ка дедоларизацији покренула је Кина 2018. након америчко-кинеског трговинског рата, када су њене власти одлучиле да спроводе што више трговине у јуанима, насупрот америчком долару. Исте године Венецуела је издала саопштење да ће прихватати плаћања за извоз нафте у еврима, јуанима, рубљима и другим валутама. Недуго након почетка рата у Украјини Русија је такође одлучила да се трговина природним гасом са западним земљама мора спроводити у рубљама, а међу првима је на то пристала Турска и Индија.

Према неким медијским најавама, Саудијска Арабија и Иран све су ближе прихватању јуана за нафту, својеврсног петројуана или кинеске верзије петродолара. Аналитичари сматрају да би се петројуански систем заснован на јуану могао разликовати од петродоларског по томе што ће бити везан за злато, а ускоро би могао добити и своју дигиталну верзију. Такође, потребно је напоменути да је Кинеска централна банка недавно купила додатних 18 тона злата. Намјера која стоји иза овог јесте повећање међународног кредибилитета јуана.

Предсједници Бразила и Аргентине недавно су, међутим, изјавили да раде на заједничкој валути, тзв. сур, која би се користила у међусобним трансакцијама ради смањења зависности од долара, а дугорочно се размишља и о укључењу других земаља Латинске Америке у овај пројекат који би потенцијално могао постати највећа свјетска валутна унија након еврозоне. Сур би такође служио као алтернатива долару при трговању нафтом.

Земље БРИКС-а

Осим тога, све више слушамо и о заједничкој валути БРИКС земаља. Чланице овог савеза тренутно представљају скоро 42 одсто глобалне популације и чине више од једне трећине свјетске економије.

Бразилски предсједник недавно је предложио стварање заједничких валута за међусобне трансакције између земаља БРИКС-а и чланица јужноамеричке трговинске организације која укључује Аргентину, Бразил, Парагвај, Уругвај, Венецуелу с придруженим чланицама Боливијом, Чилеом, Еквадором, Гвајаном, Колумбијом, Перуом и Суринамом.

Поред тога, овај савез ускоро би могао бити свједок проширења након што је Иран прошле године аплицирао за чланство, а сада земље попут Саудијске Арабије, Алжира, УАЕ, Египта, Мексика, Нигерије па чак и Аргентине такође размишљају о томе. Занимљиво је и да су земље БРИКС-а још 2014. године с око 46 милијарди евра почетног новца покренуле Нову развојну банку те посебан механизам ликвидности као алтернативу Свјетској банци и ММФ-у.

Друга уточишта

На жалост Америке, то нису једине њихове бриге. Централна банка Саудијске Арабије све донедавно улагала је вишак долара које добије од продаје сирове нафте у куповину америчких хартија од вриједности, на тај начин индиректно финансирајући све већу потрошњу америчке владе.

Вашингтон је својевремено потписао и историјски споразум са Ријадом, којим се обавезао да ће заштитити ову заливску монархију у замјену за то да Саудијска Арабија своју нафту продаје искључиво у доларима, те петродоларе депонује у комерцијалне банке САД и инвестира у државне обвезнице. Али и то се сада мијења. Залихе америчких обвезница у Саудијској Арабији пале су на најнижи ниво у посљедњих шест година. Ова заливска земља је у јуну продала више од три милијарде долара државног дуга САД, а њихов комшија, Уједињени Арапски Емирати, скоро четири милијарде долара.

Нафтне државе у региону Персијског залива траже нове начине за инвестирање како би оствариле веће приносе у свијету којем је доста хегемоније америчког долара. Саудијска улагања у “ризичну имовину” као што је произвођач електричних возила “Луцид”, “Убер” или фудбалски клуб Њукасл, могла би да доведе до виших америчких каматних стопа.

Кина је такође распродала америчке обвезнице у вриједности од 11,3 милијарде долара како би свој “доларски новчаник” свела на најнижи ниво од средине 2009.

Када се подвуче црта, сабере и одузме, све ово могло би довести до губљења досадашње америчке хегемоније и пада економске и финансијске моћи Америке. То у преводу значи да би САД имале мањи приступ капиталу, веће трошкове задуживања и ниже вриједности на берзи. Угасило би то и ФЕД-о­ву штампарију новца, која у посљедње вријеме ради 24 часа дневно. Наравно, подразумијевало би и велико стезање каиша, али би сигурно утицало и на досадашњу позицију САД као свјетске суперсиле.

Губитак моћи

Геополитика није једино важно питање које мучи Вашингтон. И инфлација слаби положај долара на међународној сцени. САД су од осамдесетих година прошлог вијека одржавале ниску и стабилну стопу инфлације, дајући штедишама широм свијета самопоуздање да своју имовину држе у доларима. Током протекле године инфлација је, међутим, порасла на раније незамисливе нивое, доводећи у питање сигурност и стабилност долара за дугорочну штедњу и инвестиције. Као да то није било довољно, почетак 2023. донио је и регионалну банкарску кризу. Иако се чини да је ова криза у великој мјери обуздана, америчко Министарство финансија и Федералне резерве су били принуђени да уђу са гаранцијама без преседана како би угушили кризу. Ово је само по себи било узнемирујуће, а и нарушило је кредибилитет америчке економије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.