Тегелтија: Нисмо вјеровали да ћемо морати увозити раднике

Говорећи о економским изазовима, Тегелтија је нагласио да је БиХ потребан нови Закон о ПДВ-у, који би зауставио "играње са стопама ПДВ-а", као и да прича о увођењу диференциране стопе ПДВ-а зависи од ситуације са прикупљеним приходима.

Када је ријеч о економији БиХ Тегелтија је истакао да су се кључни проблеми у економији почели појављивати у тренутку појаве пандемије вируса корона.

- Дошло је до кидања ланаца снабдијевања, сви су затворили своје домаће тржиште и једноставно није било начина ни сигурности на тржишту ни за извоз ни за увоз, истакао је Тегелтија и додао да су се наставили и продубили кризама са почетком рата у Украјини и тај тренд, нажалост, још траје.

Навео је да је то за собом повукло катастрофална помјерања цијена енергената и хране и питање инфлације, са којом се до данашњег дана боримо.

- То је даље за собом покренуло питање монетарне власти у најразвијенијим земљама свијета, које сваки дан повлаче неке потезе који на мале економије негативно утичу. Нама је најизазовније кретање привредног раста у земљама западне Европе јер смо у огромној мјери наслоњени на њих. Привреда БиХ се у овом тренутку сусреће са проблемом цијене капитала са једне стране, а са друге високим цијенама и хране и енергената, те поремећеним ланцима снабдијевања. Оно што досад није био проблем за нас и са којим се нисмо толико сусретали јесте радна снага. Наша привреда све више почиње да увози раднике за поједина занимања. Ови проблеми ће трајати још годину-двије дана, односно док се не стави инфлација под контролу - каже Тегелтија за Независне новине.

Нагласио је да је за шест мјесеци ове године УИО наплатила пет милијарди КМ прихода.

- А ако узмемо у обзир да су приходи у другој половини године нешто већи него у првој, мислим да је циљ да приходи буду 10,3 милијарде КМ. Имали смо одређени страх како ће се кретати приходи, јер је планирани раст индиректних прихода од три одсто у односу на извршење прошле године. Међутим, показатељи и процјене у задња два мјесеца нам дају оптимизам да ће резултати бити јако добри - навео је Тегелтија.

Када је ријеч о расподјели индиректних пореза, каже Тегелтија,  као крајњу потрошњу која се остварује, онда Брчко дистрикт не остварује тај коефицијент 3,55 одсто

- Са друге стране, јасно је да Брчко има потребе и питање је понекад да ли су ти приходи довољни за несметано функционисање. Мислим да би било фер и коректно да се Брчком доставља онолико колико му припада по потрошњи, а да се онда каже да за недостатак средстава обезбјеђује ФБиХ и Република Српска по аутоматизму. Оно што УИО БиХ представља већи проблем од тих, рецимо, један одсто што Брчко више узима, јесу неки неуређени односи тамо, а то су трговине које су везане за увоз робе са Далеког истока, друго је да су у једном тренутку трговци нафтом из Брчког били неко ко је увијек водио другачију политику, кријући се иза тамошњих прописа. Надам се да ће Брчко са завршетком процеса фискализације завршити те неке проблеме - сматра он.

На питање шта мислио о томе када су из пословне заједнице у Републици Српској изнијели идеју да се здравство финансира из прихода од ПДВ-а на начин да се укину доприноси за здравствено осигурање, а да би за то било довољно да се повећа проценат ПДВ-а на 21 одсто, Тегелтија сматра да је то модел који је познат, али је све и даље у теорији.

- Ту, по мом мишљењу, постоје два проблема. Повећање стопе ПДВ-а ће сигурно са једне стране довести до раста цијена. Са друге стране, морао би се обезбиједити аутоматизам да се тај дио доприноса који су послодавци плаћали за своје раднике преточи у њихово примање. Наравно, остаје проблем да је ситуација врло компликована са позиције пензионера. Ви немате тај аутоматизам, не можете то да обезбиједите. Такође, мислим да би било поприлично компликовано то дефинисати у ФБиХ. Српска има чист механизам и сви трошкови су унутар ФЗО РС. У ФБиХ су обавезе плаћања мислим на кантоналним фондовима. Али, све се то може модификовати уколико се донесе одлука. Сам модел дјелује врло ефикасно и убједљиво са становишта јавности, али са становишта имплементације вјероватно би било много више проблема. Наравно да разумијемо приједлог послодаваца, јер на тај начин сви они људи који се налазе у сивој зони, они су корисници производа и плаћају ПДВ, па је процјена да ни они не би ништа изгубили. Јединствена стопа од 21 одсто, по мом мишљењу, била би енормно висока, али ако не плаћате здравствено, могло би се о томе размислити - сматра Тегелтија.

Сматра да систем ПДВ-а у БиХ доста добро функционише и да нико не би требало да има било какве озбиљне примједбе на ПДВ.

- Чињеница је да је Закон о ПДВ-у давно усвојен, да је он подложан прилогођавањима, прије свега имплементирајући одређене ЕУ директиве. Дуги низ година не постоји никаква спремност за корекцију Закона о ПДВ-у, зато што се све овдје своди на то како омогућити да људи не улазе у систем ПДВ-а са једне стране, а са друге непрестана игра са стопама ПДВ-а. Наиме, они који врше власт често виде ту као могућност да надомјесте недостатак појединих прихода. Опозиција се понаша врло лагодно и предлаже смањење стопе ПДВ-а, укидање стопе ПДВ-а на одређене производе и слично. Суштина Закона о ПДВ-у није стопа ПДВ-а, већ како да тај систем обезбиједи фискалну стабилност у овој земљи. Ја сам заговорник да пословна заједница у БиХ са стручњацима и УИО БиХ треба да припреми Приједлог закона о ПДВ-у и такав да се усвоји у парламенту БиХ. Свако играње са стопама ПДВ-а довело би до финансијске нестабилности БиХ, што нама није потребно - наводи он.

Када је ријеч о увођењу диференциране/снижене стопе ПДВ-а каже да је то пракса која је постојала и постоји у Европи и нико ко је уводио систем ПДВ-а осим Данске и нас није увео јединствен систем.

- Најчешће објашњење зашто је БиХ увела такву стопу јесте због једноставности примјене Закона о ПДВ-у и то има неког смисла. Са друге стране, уводити диференцирану стопу ПДВ-а у тренутку када имате мањак прихода на неки начин има смисла. Али, уводити диференцирану стопу када имате вишка прихода, нема смисла. Прикупљене приходе треба онда усмјерити ка онима којима је то потребно. Корист од диференциране стопе у суштини имаће они који су најбогатији, јер они највише имају и највише троше. Зато мислим да је помагање онима којима је то најпотребније најбоље рјешење. УИО БиХ ће имплементирати било какву одлуку парламента, једну стопу, двије или три стопе, како год да одлуче, с тим што морамо бити јасни да су трошкови имплементације диференциране стопе јако високи и да доносе велики трошак јавној власти, а мале бенефите грађанима. Све то ће се изгубити негдје на релацији трговца, увозника и произвођача. Само минимални дио простора доћи ће до крајњих потрошача. Ево примјер, када смо уводили јединствену стопу од 17 одсто, ми смо до тада имали општу стопу 18+2 одсто. Ништа тада није појефтинило, ни аутомобили, ни цигарете, ни алкохол, јер се тих три одсто изгубило на поменутој релацији - сматра он.

Када је преузео дужност у УИО БиХ, истакао је да ће бити кадровских промјена.

- То се прије свега односи на старосну структуру у УИО. У наредне четири године 500 људи треба да оде у пензију. Други проблем је недостатак одређеног профила кадрова, а трећи потребно вријеме да се ти људи уведу у посао. Оно што ћу предложити Савјету министара БиХ и парламенту БиХ јесте да примимо најмање стотину младих кадрова, најбољих студената, приправника, људи који ће у УИО БиХ доћи са својим знањем. Мој други захтјев биће успостава школског центра УИО гдје људи могу да уче и да се припремају за рад у пореској и царинској управи. До тог тренутка морам да радим са људима који су ту - навео је он.

На рачунима Управе налази се више од 220 милиона КМ од путарине, који нису распоређени, и због инфлације изгубљено је најмање 20 милиона КМ.

- Тај новац је најлошија политичка одлука која је донесена. То је политички погрешно из разлога што новац од путарина није мјесто гдје се политички поравнавају било какви односи. Зашто је финансијски лоша одлука, па зато што имамо губитке предузећа "Аутопутеви Републике Српске" и "Аутоцесте ФБиХ", а са друге стране и губитке због инфлације. Трећи је што имамо директан трошак УИО БиХ зато што плаћамо провизију Централној банци БиХ за новац који се налази на рачуну, а то није наш новац, ми смо га само прикупили, и њиме не можемо управљати. Ми смо досад држећи овај новац платили провизију од скоро 300.000 КМ. Ја више нисам у позицији да одлучујем о том новцу јер нисам у Управном одбору УИО, али молим све надлежне да се коначно договоре, само због УИО БиХ, да не плаћамо трошкове провизије.

Подсјетио је да је Савјет министара БиХ одобрио УИО БиХ 69,5 милиона КМ да се крене у процедуру куповине зграде у Бањалуци.

- Никаква нова одлука није донесена по овом питању нити је дата иједна марка више. Дио новца од тих 70 милиона КМ одобрен је буџетом за 2017. годину, а други дио буџетом за 2023. Новцем из 2017. године нисмо успјели купити зграду, 2020. године дошла је много већа цијена и већи простор него што нам је било потребно. Јавности ради, ми сада плаћамо закуп од скоро 500.000 КМ годишње за три локације у Бањалуци. Новац сада имамо, покренућемо процедуру за набавку зграде. Објективно имамо страх да ли ћемо добити понуду, али и да ли ћемо имати новца с обзиром на стање на тржишту. Ако не буде довољно новца или понуда, тражићемо нове, па чак и додатни новац ако буде потребан. Ми ћемо купити простор од онога чија понуда буде најбоља. Ко ће то бити, у овом тренутку заиста не знам - рекао је Тегелтија за Независне новине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.