Течни гас постаје ново америчко оружје
САРАЈЕВО - Након нафте и долара, САД већ мјесецима покушавају и да течни гас искористе као моћну алатку, односно оружје за ширење свог утицаја, али и хегемоније широм свијета, а на мети је очигледно и БиХ.
Упозорава на ово извор “Гласа Српске” из дипломатских кругова, коментаришући све чешће пријетње америчког амбасадора у БиХ Мајкла Марфија, упућене на адресе званичника у ФБиХ, да се што прије и без икаквог одлагања почне са реализацијом пројекта и градње “Јужне интерконекције - гасовода” којим би БиХ била спојена са Јадранско-јонским, а што би омогућило снабдијевање азербејџанским гасом. Према ријечима нашег извора, прошлонедјељне, поновољене пријетње Марфија да ће употријебити “алате” против одговорних који опструишу реализацију овог пројекта, мислећи ту на предсједника ХДЗ-а, осим што излазе из оквира дипломатског понашања, најбоље илуструју и да се Марфи све отвореније ставља у улогу лобисте америчких компанија.
Његова све већа нервоза, а која се манифестује жестоким критикама на рачун ХДЗ-а и лидера ове странке Драгана Човића, према ријечима нашег извора указује да се Марфију очигледно жури да овај посао заврши прије свог одласка из БиХ.
- Америка под изговором борбе против руског утицаја, у ствари шири свој. Некада су за то користили нафту и долар, а сад течни гас. Присјетимо се да је недавно и сам амерички државни секретар Ентони Блинкен реаговао, када је у питању овај гасовод у БиХ. Оно што Блинкен, али и Марфи свјесно заборављају да помену јесте то да довољних количина азербејџанкосг гаса нема. Готово све количине, потписујући дугорочне уговоре, купили су Италијани. А шта је онда цака? Па овом “Јужном интерконекцијом” БиХ би се спојила на дио гасовода који води до гасног терминала Омишаљ на Крку, а гдје се у великим количинама допрема амерички ЛНГ гас, који је далеко скупљи од руског и то неколико пута. Иначе у Омишаљ, од укупних количина ЛНГ гаса које буду допремљене бродовима, више од 70 одсто чини онај из САД - наводи наш извор, који је добро упознат са актуелном енергетском ситуацијом у свијету. Сматра и да ће уколико власти у ФБиХ пристану на једну такву игру, да се потпуно одрекну руског гаса и пређу на овај течни, далеко скупљи, угрозити ионаку крхку енергетску безбједност, али и у значајној мјери повећати трошкове пословања оних предузећа који овај енергент користе. Да Америка, након нафте и долара, сада има озбиљне планове да и течни гас искористи за ширење своје хегемоније и утицаја, како каже наш извор, може се видјету и из намјере Бајденове администрације да чак утростручи број постројења, односно терминала за извоз овог енергента. САД су почеле да извозе гас тек 2016. године, али су сада највећи такав извозник на свијету, са бумом нових извозних терминала и гасовода који ничу на обали Мексичког залива. Планирано је постројење у Луизијани, названо ЦП2, које би требало да буде једно од највећих на свијету, са 24 милиона тона гаса годишње. Међутим, како наводи наш извор, овај пројекат је тренутно закочен због упозорења активиста за заштиту животне средине, који сматрају да он представља еколошку мега карбонску бомбу. Према једној анализи, ако се сви предложени пројекти ЛНГ реализују и испоручују гас у иностранство, то ће резултирати 3,2 милијарде тона гасова стаклене баште - што је еквивалент цјелокупним емисијама Европске уније. Према ријечима нашег саговорника, и из овог се може видјети да је једини прави начин да БиХ осигура своју енергетску будућност и безбједност, изградња “Источне интерконекције”, односно крака гасовода који би се спојио на “Турски ток”.
- То је једини начин. Истина треба што више диверзификовати своје изворе, али једино Русија има довољних количина гаса с којима може снабдјети Европу па и саму БиХ. Све остало је илузија - поручио је наш извор.
Исплативост
Спор у вези са реализацијом пројекта “Јужна интерконекција” у ФБиХ настао је због различитих ставова ко би требало да управља с њим. Бошњачке партије сматрају да би то требало да буде предузеће “БХ Гас”, док из ХДЗ-а траже да се оснује нова компанија са сједиштем у Мостару. Иначе, БиХ је прије 15 година трошила око 400 милиона кубних метара гаса. Данас је то око 300. Занимљиво је да БиХ нема ни складиште за гас. Према ријечима стручњака, исплативост изградње се остварује тек након што увоз гаса пређе количину од 500 милиона кубних метара годишње.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
