Свјетска банка:Балкан под негативним утицајем рата у Украјини, заштити најрањивије грађане
БЕЧ – Привредна активност свих шест економија западног Балкана и даље је под негативним утицајем рата у Украјини, наглог повећања цијена енергената и успореног глобалног раста, што ствара значајне изазове за регион, пише у најновијем Редовном економском извjештају Свjетске банке за Западни Балкан.
У региону је првој половини 2022, како се констатује, забиљежен привредни раст снажнији од очекиваног, подстакнут приватном потрошњом и инвестицијама.
Запосленост је до средине 2022. у неколико земаља достигла историјски највише вриједности, те тако стопа запослености у региону сада износи просјечних 46 одсто, што представља повећање од 3,0 процентна поена у односу на средину 2021. Сви сектори допринијели су опоравку тржишта рада, а једну од главних улога у томе одиграле су услужне дјелатности, укључујући туризам, наводи се у саопштењу београдске Канцеларије Свјетске банке.
Међутим, са настанком све већих изазова темпо раста почиње да опада. Више цијене енергената и хране подигле су инфлацију до нивоа који су последњи пут забиљежени прије више година, нарушавајући куповну моћ становништва и повјерење привреде. Тржиште рада почиње да се хлади, будући да се раст запослености успорава у условима високе инфлације и повећане неизвјесности.
Иако је стопа сиромаштва наставила пад у 2022, нагли пораст стопе инфлације може угрозити смањење сиромаштва у будућности. У одсуству државне подршке, озбиљни цјеновни шокови на тржишту енергената и хране могли би довести до повећања броја сиромашних на западном Балкану за 13 одсто.
-Државе западног Балкана предузимају неопходне кораке као одговор на растућу инфлацију и енергетску кризу, али то има високу цијену - јавни расходи су се значајно увећали - каже директорка Свјетске банке за западни Балкан Шаочинг Ју.
Према њеним ријечима, „од пресудног је значаја да се таквим мјерама ублажи утицај криза на најрањивија домаћинства и фирме, и Свјетска банка је спремна да овим земљама пружи подршку у тим настојањима”.
Притисци на фискалну потрошњу изазвани цјеновним шоковима на тржиштима енергената и хране неутралисали су ефекте раста прихода усљед високе инфлације и заустављања фискалне консолидације. Током 2022, очекује се смањење јавног и јавно гарантованог дуга, али ће њихови износи и даље остати изнад највиших врijедности регистрованих прijе избијања ковида, док услови за финансирање постају све рестриктивнији због напора глобалне монетарне политике да укроти инфлаторни шок.
-Иако се раст у првој половини 2022. показао релативно снажним, јасно је да овај регион сада очекује нова олуја - наводи виши економиста Свjетске банке и један од главних аутора извjештаја Сања Маџаревић-Шујстер.
Она додаје да изгледе региона значајно оптерећује комбинација шокова.
-Рестриктивнији глобални услови финансирања, успоравање домаће и екстерне тражње и слабљење повjерења привреде и потрошача свакако ће утицати на финансијски сектор у читавој регији - оцjењује Маџаревић-Шујстер.
Поред све рестриктивнијих услова финансирања, у извjештају се истиче да су и даље присутни ризици од поновног разбуктавања ковида-19 током предстојеће зиме, као и да су глобални ланци снабдijевања још увек оптерећени.
-На кратак рок, државе би требало као приоритет да поставе подршку рањивим групама, тако да мjере буду циљане и временски ограничене како би се фискални ризици свели на минимум - сматра, виши економиста Свjетске банке и један од главних
аутора извjештаја Христос Костопулос.
Са ограниченим фискалним простором, према његовим мишљењу, први избор креатора политика требало би да буду реформе које се увек сматрају пожељним, односно оне којима ће се подстаћи средњорочни раст уз ограничене фискалне трошкове.
Према извjештају, те реформе би подразумевале мере усмjерене на јачање тржишне конкуренције и уклањање препрека за пословање, задржавање већег броја страних улагача и старање о томе да реинвестирају своју добит, смањивање баријера за учешће жена у радној снази, унапређење квалитета образовања и подизање стандарда у државној управи, укључујући и дигитализацију.
Тренутна криза такође наглашава и значај убрзавања зелене транзиције, која ће региону омогућити да пређе са нестабилних и прљавих угљоводоника на чистију производњу електричне енергије, али и усвоји зеленије обрасце производње и потрошње, наводи се у извештају Свjетске банке.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
