Свјетска банка: Очекује се пад економског раста земаља Балкана
САРАЈЕВО - У земљама Балкана прогнозирано је успоравање економског раста у овој години и то на 2,5 одсто, те раст на 3,3 одсто у наредној и 2025. години, као одраз ублажавања инфлацијских притисака, постепеног опоравка извоза и повећане јавне потрошње на инфраструктурне пројекте у чијем финансирању учествују донатори, наведено је у извјештају Свјетске банке о економским кретањима у Европи и централној Азији.
У извјештају је наведено и да се у овој години потрошња одржала у Албанији и у Црној Гори, чему је допринио опоравак туризма, али је ослабила у БиХ, Сјеверној Македонији и Србији због пада потражње за њиховим извозним производима у ЕУ, саопштено је из Канцеларије Свјетске банке за БиХ и Црну Гору.
Процјена економског раста на тржиштима у настајању и земљама у развоју на простору Европе и централне Азије повишена је на 2,4 одсто за ову годину, додаје се у извјештају.
Раст одражава побољшане прогнозе за ратом погођену Украјину и за земље централне Азије, као и постојаност потрошње грађана у Турској, те бржи раст од очекиваног у Русији, због великог раста државних издатака у војне и социјалне сврхе.
"Не рачунајући Русију и Украјину, очекује се да регионални учинак достигне раст од три одсто у овој години. Међутим, ова стопа раста нижа је од дугорочног просјека прије пандемије вируса корона. Укупно гледано, очекује се да ће раст у половини земаља Европе и централне Азије у 2023. бити мањи или незнатно већи у односу на претходну годину", истичу из Свјетске банке.
За наредне двије године прогнозира се годишња стопа раста од 2,6 одсто због слабе економске експанзије у ЕУ, највећем трговинском партнеру земаља региона, високе инфлације, пооштрених услова финансирања и посљедица сукоба Русије и Украјине.
Потпредсједник Свјетске банке за Европу и централну Азију Антонела Басани рекла је да међусобно повезани економски шокови сукоба Русије и Украјине, кризе трошкова живота и климатских ризика доносе захтјевне изазове за Европу и централну Азију.
"Тим земљама потребан је нови приступ који би довео до опоравка раста продуктивности, бољих економских и социјалних исхода, јаче отпорности и убрзане декарбонизације економије", истакла је она.
У извјештају је наведено да негативни ризици и даље засјењују изгледе земаља у развоју и тржишта у настајању у Европу и централној Азији, те да би висока инфлација могла потрајати због нестабилнијих свјетских тржишта робе и скока цијена енергената.
"Свјетска финансијска тржишта могла би постати још нестабилнија и рестриктивнија због пооштрених услова финансирања. Свјетски економски раст у периоду 2020–2024. слабији је него у било којем другом петогодишњем периоду од 1990. године наовамо, а могао би и додатно ослабити", истиче се у извјештају.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
