Свјетска банка и ММФ криви за дужничку кризу
БАЊАЛУКА - Свјетска банка, заједно са Међународним монетарним фондом (ММФ), треба да преузме одговорност за раст дужничке кризе, јер су управо ове двије финансијске институције охрабривале већ задужене земље да узму што више нових кредита и да што више отворе своје привреде, ослабивши их пред спољним шоковима који су се десили у посљедње три године.
Све је више аналитичара и економиста који указују на ово, а међу њима је и Ерик Тусен, политиколог са докторатом на универзитетима у Паризу и Лијежу и члан међународне мреже CADTM - која се раније звала Комитет за отписивање дуга трећег свијета. Он је већ годинама велики заговорник тезе да се не смије прихватити тврдња да дуг у сваком случају треба отплатити ако је он нелегалан и нелегитиман, а поготово ако се он користи као оруђе за наметање неправедног модела и увођење нових неолибералних мјера.
Према његовим ријечима, најновији извјештај Свјетске банке о дуговима земаља у развоју, објављен 13. децембра ове године, открива алармантну чињеницу да су током прошле године земље у развоју, њих 75, потрошиле рекордних 443,5 милијарди америчких долара на отплату својих дугова. Како каже, ове земље имају укупан спољни дуг који је без преседана - 1.100 милијарди долара, што је више него двоструко у односу на 2012. годину.
Тусен упозорава да се тренутно огромне количине новца користе за отплату дугова умјесто за рјешавање растућих потреба стотина милиона људи којима је очајнички потребна финансијска подршка.
Сматра и да је крајње вријеме да се распусте Свјетска банка и ММФ и изгради нова међународна архитектура. На ово је прије неколико седмица указао и Антонио Гутереш, генерални секретар УН, поручујући да је глобална финансијска архитектура застарјела, нефункционална и неправедна. Слично мишљење дијели и економиста и финансијски експерт, бивши банкар Бранко Драгаш, наводећи да је ММФ основан 1944. године на конференцији у Бретон Вудсу како би се помогло спасавање земаља у финансијским невољама, док је фокус Свјетске банке требало да буде смањење сиромаштва и улагање у друштвени развој.
Сада смо у ситуацији, сматра Драгаш, да се дужничка омча омотава око буџета презадужених држава те да су главни кривац за безизлазну политику презадуживања држава, банака, компанија и грађана - централне банке, те поменуте двије финансијске институције, које су се ставиле у улогу убица економија суверених држава, гурајући их свјесно у финансијско ропство.
Како каже, испунило се оно што је давно један од чланова породице Ротшилд, Мајер Амшел рекао: “Дајте ми контролу новца и није ме брига ко прави законе”.
- Дужничка омча се све више затеже неодговорном и погрешном политиком централних банака. Највећи проблем је свакако перманентно увећање дуга. То да је дуг зао друг, одавно се зна, али да дуг може да буде масовни убица становништва, то данас тек треба да схвате презадужене државе - каже Драгаш.
Четврти талас
У посљедњих 50 година три велика таласа дугова сручила су се на свијет, а након три таласа услиједиле су тешке економске кризе које су трајале годинама. Јужна Америка претрпјела је изгубљену деценију током осамдесетих година прошлог вијека, Азија је била погођена оштрим падом због дужничке кризе током деведесетих, а глобална финансијска криза 2008. потресла је цијели свијет. Многи економисти и финансијски стручњаци кажу како је готово извјесно да ће нас погодити и четврти талас дужничке кризе, који ће добар дио свијета гурнути у опште сиромаштво.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
