Свједоци на суђењу Млаћи и Цикотићу: Преживјели смо пакао

Свједок Жељко Милош испричао је да је у јулу 1993. године био у Војној полицији у Бугојну, те се присјетио сукоба између такозване Армије БиХ и ХВО-а који је трајао око осам дана.

Он је рекао да су се након сукоба припадници ХВО-а, међу којима је био и сам, предали такозваној Армији БиХ, а затим су одведени у салон намјештаја, гђе су премлаћивани.

Милош је рекао како их је војна или бригадна полиција такозване Армије БиХ водила на копање ровова, те додао да су прво вођени у Црниће, а потом у Прусац.

Он је изјавио да је знао да је ријеч о полицији такозване Армије БиХ, јер су имали опасаче, те да је неке од њих познавао раније, када су имали заједничке пунктове.

Милош је посвједочио како су их након Прусца извјесни Дувњак и Сијамија одвели у “БХ банку”, гђе се дешавала невиђена тортура јер су премлаћивани свака два часа.

Он је рекао да се налазио у подруму и да није видио ко га је тукао пушкама и летвама јер се више пута онесвијестио од удараца, наводећи да је задобио повреде ребара, бубрега, те фрактуру лобање, преноси Бирн.

Према његовим ријечима, с њим је био и Јадранко Гвозден, који се срушио од удараца, те Иво и Нико Милош.

“Долази Шабић, командир полиције, и још неки возач. Трпају нас у путничко возило жмерцедесж и воде нас за Ростово”, рекао је Милош, те испричао како им се возило по доласку покварило, након чега су кренули пјешке.

Према његовим ријечима, Иво Милош није могао да хода због чега је Шабић рекао да га оде “приклати”, након чега је свједок ударио стражара, почео да бјежи, те се сакрио код једног “бетонског извора” гђе је остао до јутра.

“Долазио је један, свијетлио батеријом, али сам био у води пар часова, до сванућа”, изјавио је свједок, те додао да је након тога кренуо према локалитету Радована и да је бјежао осам дана.

Током унакрсног испитивања, свједок је потврдио како је у Ростову чуо лица која су причала на арапском језику, те да је видио једног са брадом док се скривао.

Он је потврдио је да је пет дана током бјежања имао лисице на рукама, које је скинуо у Поточанима, негирајући да је био у униформи и да је имао оружје док је бјежао кроз шуму.

Милош је потврдио да је успио да дође до линије разграничења када је рањен од ХВО-а.

На упит Суда, свједок је изјавио да је имао поломљене прсте, као посљедицу премлаћивања, те да је у Прусцу био на јесен, можда у септембру.

Марио Фрањић је свједочио како је био припадник ХВО-а, а да је 18. јула, 1993. године, био у кући када су почели сукоби у Бугојну, а да је пет дана послије услиједила предаја такозваној Армији БиХ.

Он је испричао како је, између осталог, био смјештен у логору на Стадиону “Искра”, одакле су их стражари изводили на прве борбене линије.

Свједок је рекао да је њих двадесетак у другој половини септембра одведено у просторије Основне школе “Пајић Поље” гђе су свакодневно ишли на радове, најчешће у село Дуратбеговић Долац према првој борбеној линији гђе су копали ровове и били изложени свакодневном малтретирању.

Фрањић се присјетио како је с још једним затвореником имао задатак да гурне буре према ХВО-у, које је убрзо експлодирало, након чега је настала узајамна пуцњава, а они били изложени ризику по живот.

Он је рекао да су њих двојица били на нишану све вријеме, те се присјетио и дана када су три логораша успјела да побјегну, након чега је настала још већа тортура, ударање чизмама и кундацима, те испитивање.

Млаћо је оптужен у својству предсједника Ратног предсједништва Бугојна, а Цикотић као командант Оперативне групе Запад такозване Армије БиХ.

Тужилаштво БиХ терети Млаћу да је наредио убиства заробљеника хрватске националности, захтијевајући да се направи списак 23 до 26 заробљеника који ће бити ликвидирани.

У оптужници се наводи да је војна полиција 307. бригаде одвела групу заробљеника прво у просторије “БХ банке”, гђе су мучени и премлаћивани, усљед чега су тројица преминула, док су остали одведени на планину Ростово, гђе су убијени у октобру 1993. године.

Цикотића оптужница терети да није спријечио подређене припаднике 307. бригаде да почине кривична ђела, као и да је пропустио да предузме мјере због мучења и убистава ратних заробљеника.

Наставак суђења требало би да буде 2. јула.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.