Све иде брже без сплетки у режији СДА
БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Власт на заједничком нивоу у БиХ могла би бити неуобичајено брзо формирана, за разлику од претходних постизборних година, а аналитичари сматрају да је један од разлога за то и чињеница да овај пут представника СДА нема за преговарачким столом.
Тренутна ситуација показује да су СНСД, ХДЗ БиХ и странке које су окупљене око СДП-а БиХ у политичком блоку под називом “осморка” веома близу да се у идућим данима договоре о детаљима и формирају нови сазив Савјета министара. Већ је, начелно, подржана Борјана Кришто (ХДЗ БиХ) за предсједавајућу, а и у руководство Представничког дома Парламента БиХ изгласани су кадрови из те три политичке групације, које донекле имају усаглашену платформу те политике дјеловања у мандатном периоду 2022 - 2026. године.
Појединци оптимистично очекују да би Савјет министара БиХ могао да буде формиран, ако не до краја ове године, онда сигурно у првим данима 2023, а саговорници “Гласа” су сагласни да је овај развој ситуације посљедица тога што странка Бакира Изетбеговића не учествује у разговорима, али и што се ближи одлука о добијању кандидатског статуса за БиХ.
Политиколог Војислав Савић каже да је очигледно да је одсуство “СДА као најтоксичнијег политичког партнера у БиХ, уз Жељка Комшића”, резултовало тиме да се много лакше разговара и да се не стварају проблеми и ситуације које не воде никуда, а без икакве потребе.
- Треба подсјетити да је управо СДА иницијатор већине највећих политичких криза у БиХ од рата па наовамо, а можда највећа криза и прекретница у погоршању односа у БиХ била је апелација Уставном суду због Дана Републике и онда знамо шта је све услиједило послије. СДА је изгубила политички потенцијал, кадрови су јој се расипали годинама, а савезништво са Комшићем, који има проблематичан политички кредибилитет, помогао је да се вјештачки генерисане кризе искористе као метод да се одрже на власти још неко вријеме - истакао је Савић за “Глас Српске”.
Дијели и поједине ставове да је процес формирања власти убрзан и јер БиХ очекује статус кандидата, али наглашава да у овој земљи постоји генерална потреба да власт на свим нивоима буде брзо формирана јер су времена, како каже, веома осјетљива.
- Због глобалних прилика морамо бити спремни да одговоримо на потенцијалне кризе и економске ударе, и у таквим околностима немате времена да се бавите дневнополитичким калкулацијама, и може се рећи да је добро што СДА нема прилику да сплеткари јер нисам сигуран колико су способни да препознају озбиљност ситуације - закључио је Савић.
Члан стручног тима Института за друштвено-политичка истраживања из Мостара Милан Ситарски за “Глас Српске” поручује да све указује на то да ће коначно и брзо бити склопљена коалиција на нивоу БиХ.
- Врло је могуће сад да актуелни састав преговарача и страначки кандидати диктирају нешто бржи темпо, што баца одређено свјетло и на постизборне преговоре у неким ранијим периодима. Изгледа да је СДА, према ономе што сад можемо видјети, заиста била онај играч који је посебним условљавањима и захтјевима онемогућавао или барем отежавао долазак до комбинација - казао је Ситарски и додао да у свему имају утицаја и измјене Изборног закона БиХ које је у изборној ноћи наметнуо Кристијан Шмит са позиције високог представника.
Власт на заједничком нивоу је посљедњи пут релативно брзо формирана након општих избора 2006. године, када је Савјет министара био потврђен већ у јануару наредне избором Николе Шпирића (СНСД) за предсједавајућег.
Савјет министара, са Вјекославом Бевандом (ХДЗ БиХ) на челу, након избора 2010. је формиран у јануару 2012. године, а ствари су тек нешто брже ишле и након општих избора 2014. За предсједавајућег Савјета министара неколико мјесеци касније је изабран Денис Звиздић, тада кадар СДА, док је након избора 2018. Зоран Тегелтија за предсједавајућег Савјета министара изабран почетком децембра 2019.
Добра основа
Досадашње поруке су охрабрујуће и за Одбор за заштиту права Срба у ФБиХ. Предсједник Одбора Ђорђе Радановић оцијенио је за Срну да се власт у БиХ први пут формира на начин да није ријеч о чистој “подјели фотеља”, већ се говори о конкретним програмским и економским реформама.
- Платформа, коју “осморка” усаглашава са ХДЗ-ом БиХ, је добра основа за смиривање међунационалних тензија, што ће довести до смањивања броја кривичних дјела извршених из мржње и националне нетрпељивости према Србима - поручио је Радановић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
