Сутра промоција књиге Марка Ручнова "Зашто Јасеновац"

С. Ђуричић
Сутра промоција књиге Марка Ручнова "Зашто Јасеновац"

БАЊАЛУКА - Књига Марка Ручнова "Зашто Јасеновац" биће промовисана први пут у Републици Српској, у Бањалуци, у организацији Јавне установе "Спомен-подручје Доња Градина", а поводом Међународног дана сјећања на жртве Холокауста.

Промоција ће бити одржана сутра у Вијећници Банског двора у Бањалуци са почетком у 19 часова, а организује се у сарадњи са Српским просвјетним и културним друштвом "Просвјета" Бањалука и Културним центром Бански двор.

Књига „Зашто Јасеновац“ Марка Ручнова оригинално је штампана у два дијела. Први дио је објављен 2001, а други 2004. године.

Посебну вриједност овог дјела чини, како је и сам аутор рекао, "номенклатура зла јасеновачког система усташких логора смрти".

У оригиналном издању абецедним редом наведени су усташки злочинци са биографским подацима, злочинима које су починили, изворима и литературом, што су драгоцјени подаци за истраживаче ове теме.

Друго, обједињено издање, штампано је ћирилично са акцентом на биографије усташких злочинаца, што је немјерљив допринос и вриједност књиге Марка Ручнова који је вишегодишњи труд и рад уложио како би ови подаци били доступни јавности и сачувани од заборава.

Директорица Јавне установе "Спомен-подручје Доња Градина" казала је да је ова књига драгоцјени материјал који егзактно сагледава и показује обим усташког злочина геноцида почињеног у НДХ.

- Први пут након 1945. године доносимо номенклатуру зла усташког злочина геноцида у концентрационом логору Јасеновац. На 550 страна доносимо 3.526 биографија усташких злочинаца са њиховим злодјелима и изворима у литератури, који су провјерљиви. Први дио књиге изашао је из штампе 2001. године, док је њен сепарат штампан 2004. године. Та књига је штампана у 500 примјерака у Београду. Бавећи се овом темом, сарађујући са сродним институцијама, видјели смо да колеге нису упознате са овим дјелом, те смо дошли на заједничку идеју са аутором, Марком Ручновом, да урадимо друго, обједињено издање, да у једној књизи објединимо све биографије усташких злочинаца - казала је Тулековићева.

Редакцију ове књиге чине кустоси Дејан Мотл, Мирко Димић и Тања Тулековић.

- Рецензент је наш дугогодишњи сарадник Жељко Вујадиновић, а велики допринос је дала Татјана Атлагић Остојић, која је извршила поређење са оригиналом, азбучни редослијед имена усташких злочинаца, јер је оригинално издање штампано на латиници. Направили смо тим редакције првог издања, избацили смо један уопштени дио који је објављен у првој књизи. Оно што је репрезентативно, то је тај лексикон усташих злочинаца - рекла је Тулековићева.

Додала је да је ова књига представљена и прошлогодишњем Сајму књиге у Београду, гдје је изазвала велику пажњу и заинтересованост, а добили смо и подршку Министарства културе и информисања Републике Србије. Књига ће бити промовисана и у Србији. С обзиром да је књига отштампана у ограниченом тиражу од 300 примјерака, одлучили смо да тражимо помоћ релевантних институција, како бисмо по примјерак књиге доставили у све школе, факултете и библиотеке - нагласила је Тулековићева.

О аутору

Марко Ручнов рођен је 1947. године у Смедереву. Гимназију је завршио у Козарској Дубици, а студије математике и физике на Природословно-математичком факултету у Загребу радом "Фредхолмова теорија" у области функционалне анализе.

Објавио је збирку пjесама "Медицина за уморне", Београд, 1989, награђену првом наградом за књижевност Фондације "Драгојло Дудић" за 1988. годину; романсирану биографију "Народни херој Милан С. Тепић", ВИНЦ, Београд 1992. (два издања); збирке пjесама "Сугреб", "Ослобођење", Београд - Српско Сарајево, 1996. "Мета живот и живот мета", "Ослобођење", Српско Сарајево, 2000. и обимно историографско-лексикографско дело "Зашто Јасеновац", ИКП "Никола Пашић", Београд, 2001.

Заступљен је, поред осталог, у изборима поезије "Козара", Г. Милановац, 1982, "Говори коло козарачко" Приједор, 1986., "Песме о Крајини" Сомбор, 1993, у избони приповедака "Камен који светли", Београд, 1987, у зборнику прилога на II Конгресу српских интелектуалаца "Српско питање данас", Београд, 1995. и у збомику "Оптужујемо", УКС, Београд, 2000. године.

Објавио је фељтоне и есеје о Исаку Њутну, Алберту Ајнштајну, Руђеру Бошковићу, Аугусту Цесарцу, Ивану Мештровићу и Достојевском.

У богатој публицистичкој активности (књижевна и ликовна критика, математичка дидактика), посебно је значајан његов есеј у области метафизике "Парадокси времена" ("Ослобођење", Српско Сарајево, 14. и 21. јун 2000).

У периоду од 1975. до 1990. године објавио је у нашој периодици и штампи разговоре са више од стотину најистакнутијих имена из области културе, науке и умјетности "претходне Југославије". Коаутор је сценарија игране ТВ серије "Истините легенде и ми", ТВ Сарајево, 1986. и аутор документарног серијала "И то је Јасеновац" ТВ Политика, Београд 1991, 1992.

Учесник је Друге међународне конференције о јасеновачким логорима – "Јасеновац - систем хрватских усташких логора геноцида 1941-1945", Бањалука, 2000. Члан је удружења књижевника Србије и предратне БиХ.

Од 2. новембра 2001. Живи и ради у Лас Вегасу, Невада.

Марко Ручнов

ЈАСЕНОВАЧКО СУНЦЕ

Подигнуте латице

Дјеце

Главице

Вриште у ужарени август

Деветсточетрдесет друге

Што не да дану

Да буде Дан

Помоћи нема

Јасеновачко сунце

Зори

И

Тамне мрене навлачи

На дјечиње видло

О невиду оловни

Како је тешко бити велик

Као дијете

Сунце гледај

Раскеречени крвник

Виче

Са словом-несловом хијене на челу

Протуберанце стижу немилосрдно

Зјене

Вене

Нада

Нада се

Неда се

У подручјима

Малог мозга

И мало мозга

Послије ударца

Маља

Раскереченог крвника

Са словом-несловом хијене на челу

(Из збирке пјесама "Медицина за уморне", Београд, 1990)

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана