Сукоб интереса остао у мраку
САРАЈЕВО - На столу Комисије за одлучивање о сукобу интереса БиХ било је лани неколико стотина различитих поднесака по којима су поступали, али у први план су избили проблеми који их коче у раду јер, како тврде у руководству, мало ко их уопште препознаје као кључан фактор у овом сектору, гдје много више реда од домаћих лидера тражи ЕУ.
Извјештај о раду комисије за 2021. годину упућен је на адресу Парламента БиХ, а свој суд о овом документу крајем мјесеца требало би да дају посланици на сједници Представничког дома.
Са предсједавајућом комисије Миром Пекић, која је потписала извјештај, у петак нисмо успјели да ступимо у контакт, али су у документу набројани проблеми, уз нагласак да их поједини прате још од оснивања 2013. године и онемогућавају нормалан рад. Високо на љествици су неријешен статус и мањак новца.
- Комисија није у могућност да организује обуке које имају за циљ превентивно дјеловање, не може да одржава интернет страницу јер нема новца за закуп домена и ангажовање стручњака који би је одржавао, тако да није у функцији од јануара 2021. године - истакнуто је у документу.
Новац је препрека и за успостављање система електронског регистра за вођење и провјеру података неопходних за ефикасно спровођење Закона о сукобу интереса у институцијама власти у БиХ.
- Комисије нема ни адекватне услове за рад, зато што је организационо и физички смјештена у Агенцији за борбу против корупције БиХ, која ни сама нема адекватан простор и довољан број канцеларија за своје запослене - подвукла је Пекићева у извјештају.
То што су у “туђим просторијама”, како тврде, повлачи и друге проблеме.
- Велики број организација цивилног друштва и потенцијални партнери, односно донатори не препознају комисију као засебно тијело. То има за посљедицу да на конференцијама и догађајима везаним за сукоб интереса учествују друге институције, које у надлежности немају спровођење Закона о сукобу интереса. Овај проблем се рефлектује и на комисију, која у јавности није препозната као једна од најзначајнијих институција када је у питању превенција корупције - пише у извјештају.
Проблема је било и због истека мандата руководиоцима у Агенцији за борбу против корупције, а акценат је и на проблемима у спровођењу Закона о сукобу интереса због нејасних и недоречених законских одредаба.
- Уочени су и недостаци у регулисању самог института сукоба интереса и немогућност извршења новчаних санкција након истека мандата званичника, носилаца извршних функција и савјетника - наведено је.
Комисија, како је истакнуто, неријетко добија пријаве и питања у вези са евентуалним сукобом интереса званичника са федералног нивоа власти.
- Како од 2013. године у ФБиХ нема тијела које спроводи Закон о сукобу интереса, то доводи у неравноправан положај званичнике на нивоу БиХ, Српске и Брчко дистрикта, гдје се спроводе закони о сукобу интереса у односу на јавне званичнике ФБиХ - наведено је.
Један од закључака је, како је истакнуто, да власт у БиХ треба да уведе вјеродостојан и независан механизам за спречавање и рјешавање сукоба интереса, као и да буде обезбијеђена детаљна провјера изјава о имовини, те да се ради на измјени самог закона, али и статуса комисије.
Састав
Комисија има укупно девет чланова, односно по три из Представничког дома и Дома народа Парламента БиХ, а у том друштву су и директор, те два његова замјеника у Агенцији за борбу против корупције. Прошле године су одржане три сједнице у згради Парламента БиХ, са 50 тачака дневног реда.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
