Суђење бившем министру Цикотићу: Након анонимних пријава СИПА сачинила извјештај о кривичном дјелу

Она је испричала да је Агенција за истраге и заштиту /СИПА/, у којој је запослена од 2007. године, запримила двије анонимне пријаве 2012. године које су се односиле на вишак и мањак наоружања у касарнама БиХ, након чега је отворен предмет, преноси Бирн.

Ковачевићева је рекла да је с колегама вршила провјере и прикупљање документације која се односила на продају вишкова Министарства одбране и додала да су документацију прикупљали и од Министарства спољне трговине и економских односа, које је издавало дозволе за извоз наоружања, те од Управе за индиректно опорезивање.

Јелена Ковачевић је рекла да је након прикупљања документације утврђено да је Федерално министарство одбране током 2003. и 2004. године с правним лицем "Скаут" закључило два уговора који су се односили на продају муниције и наоружања.

Она је додала да је током 2008. године Министарство одбране, на челу с тадашњим министром Цикотићем, закључило анексе на основне уговоре, у којим није било битних промјена, али да су у септембру 2010. потписана четири нова анекса на основне уговоре у којима је долазило до повећавања количине муниције и наоружања.

"Анексима је наведено да вриједност остаје иста, а такође мислим да нигдје није писало зашто се мијења количина наоружања", навела је Ковачевић, додавши да није било јасно зашто је дошло до промјена, да то нигдје није било образложено, те да нису пронашли ни документацију да је Предсједништво БиХ дало сагласност на анексе које је потписао Цикотић.

Ковачевићева је посвједочила да су анализиране извозне дозволе, те да је била једна дозвола из јануара 2010. која се односила на извоз муниције.

Она је додала да је основним уговором са "Скаутом" била уговорена значајно мања количина метака.

Након што је анализирана комплетна документација, сачињен је извјештај о почињеном кривичном дјелу, који је достављен Тужилаштву БиХ, рекла је Ковачевићева, која је додала да су приликом закључивања четири анекса на основне уговоре мијењане количине без сагласности Предсједништва БиХ и без образложења.

На питање одбране, Ковачевић је потврдила да су у августу 2013. издали мишљење о почињеном кривичном дјелу.

Она је навела да јој није познато да је процес уништавања наоружања трајао од 2004. до 2006. године, да се нису бавили питањем шта је уништено у ентитетским министарствима, те да није дошла до податка да је одређено оружје пропало или кородирало.

Ковачевићева је додала да јој је познато да је "Скаут" тужио Министарство одбране и тражио да им се достави остатак муниције и наоружања, након чега је бранилац Кадрија Колић уложио приговор на свједока, казавши да је у супротности с материјалном документацијом.

Оптуженог Цикотића је занимало на основу чега свједок тврди да је требала постојати сагласност Предсједништва БиХ, на шта је она одговорила да то тврди на основу споразума из Добоја.

Оптужница терети Цикотића да је од 2009. до 2011. године искористио свој службени положај и погодовао фирми "Скаут" из Загреба.

Како се наводи, Цикотић је, супротно Споразуму о коначном располагању свим правима и обавезама над покретном имовином из 2008. године и одлукама Предсједништва БиХ, донио и потписао двије одлуке о одобравању испоруке, односно замјене робе, те четири рјешења о испоруци муниције.

Према оптужници, он је закључио четири анекса на основне уговоре о продаји неперспективног наоружања и муниције закључене 2003. и 2004. године.

Миладин Милојичић, који је од 2008. до 2013. обављао функцију начелника Заједничког штаба Оружаних снага БиХ, испричао је да је Предсједништво БиХ донијело одлуке о реализацији четири уговора због велике количине наоружања и муниције, те да су Оружане снаге реализовале наређења која су добиле од Министарства одбране, коју врсту средстава и у које вријеме да предају "Скауту".

Тужилаштво је занимало на који начин је било регулисано чување средстава, на шта је свједок одговорио да је постојало физичко обезбјеђење, те да је он имао став да се треба убрзати процес предаје вишкова.

Он је додао да је вршено редовно годишње инвентарисање средстава и војне опреме, те да је постојала електронска база.

На питање одбране, свједок је рекао да не вјерује да је у базу уписивана вриједност опреме, те да Заједнички штаб није имао вриједност, него само количину и врсту опреме.

Он је потврдио да је процес уништавања одређеног броја наоружања и муниције текао прије формирања Министарства одбране.

Илија Прањић, који је био запослен у Федералном министарству одбране и у Министарству одбране у Савјету министара, испричао је како је 2003. био члан комисије која је била задужена да изради тендерску документацију у вези с продајом вишкова наоружања.

Он је додао да је најповољнија цијена била од "Скаута" и да је он изабран.

Одговарајући на питања одбране, Прањић је појаснио да је након одласка у пензију радио одређене послове за "Скаут", те да је он једини имао свој интерни приручник, након чега га је власник "Скаута" замолио да и њему направи приручник, а који је садржавао и информације за робу која је предмет уговора.

Наставак суђења заказан је за 28. фебруар.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.