Судије не смију контра Шмита
САРАЈЕВО - Став Уставног суда БиХ да, за сада, не доноси коначну одлуку о апелацијама Жељка Комшића (ДФ) и Шефика Џаферовића (СДА) који су затражили оцјену уставности наметнутих изборних правила за ФБиХ од стране Кристијана Шмита, из фотеље високог представника, оставио је простор за бројна тумачења о ономе шта се крије иза свега.
Тај суд је јуче и данас засједао у крњем саставу, јер су крајем прошле године пензионисани Миодраг Симовић и Мато Тадић, а процес именовања њихових насљедника није завршен у Народној скупштини Српске, односно у федералном Парламенту.
Према ранијим тумачењима, за рад и одлучивање довољна је проста већина од укупно девет судија, колико их има у Уставном суду, укључујући и тројицу странаца. Ипак, са те адресе је, по окончању дводневне сједнице, саопштено да су разматрали захтјеве Комшића, који је и у овом мандату хрватски члан Предсједништва БиХ, и Џаферовића, који је у вријеме подношења захтјева био бошњачки члан и предсједавајући Предсједништва.
- Одлука у овом предмету није донесена и о њему ће се одлучивати на некој од наредних пленарних сједница - саопштено је из Уставног суда БиХ, док су појединци пренијели да је идуће засједање планирано за март.
Комшић и Џаферовић су, наиме, оспорили одлуке које је у изборној ноћи 2. октобра прошле године наметнуо Шмит, а тичу се, укратко, начина избора руководства ФБиХ и делегата у федералном Дому народа за које сматрају да нису демократске ни у складу са Уставом, већ да свјесно иду наруку ХДЗ-у.
Суд је још почетком децембра одбио захтјев Комшића и Џаферовића да буду изречене привремене мјере забране до коначне одлуке, наводећи да су свјесни могућих посљедица да имплементација изборних резултата на основу оспорене одлуке високог представника може довести до ситуације гдје би се избори или именовања морали поново размотрити ако суд дође до коначног закључка да одлука високог представника није у складу са Уставом. Према мишљењу Уставног суда, то не ствара ненадокнадиву штету, како су оцијенили апеланти, јер се, ипак, може, како су навели, исправити.
Данас нису стигли одговори из Уставног суда БиХ на питања због чега нису донијели коначну одлуку по апелацијама, а у међувремену су поједини федерални медији објавили да је за одлуку потребно да пет судија гласа за или против, али и да је на посљедњој сједници ситуација била четири напрема три. Четворо судија је, према наводима, било за прихватање нацрта одлуке и одбацивање захтјева, а остали против тога.
Саговорници “Гласа” упућени у проблематику и правила истичу да је суд на тесту јер су већином стајали иза одлука страних представника у БиХ које су се односиле на Српску. Ипак, не треба, подвлаче, заборавити и раније заузет став судија о процесу избора високих представника гдје је наведено да мора проћи процедуре у Савјету безбједности УН и бити и тамо потврђени, што се није десило када је у питању Кристијан Шмит због чега га и не признају у Републици Српској.
- Прва ствар је шта се жели постићи, а друга елементарно гласање. Не зна се како је који судија гласао. Није било већине, како се чуло. Не знамо ко је међу оних четири и три. Можемо само нагађати. Могуће је неколико комбинација гласања, а у контексту воље судија, односно националних шавова - сматра саговорник “Гласа”.
Није било реакција Комшића и Џаферовића.
Отворено питање
Једно од отворених питања, на које указује струка, је да ли је Суд пропитивао да ли се наметнути прописи могу уопште третирати као измјене Изборног закона, имајући у виду да нису до краја испоштоване процедуре када је Шмит биран за високог представника.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
