Стево Пашалић, демограф: Ако ће бити као 2013. године, боље је да немамо никакав попис
БАЊАЛУКА - У домаћим политичким круговима у посљедње вријеме се све више спекулише да ли ће и када бити новог пописа становништва у БиХ, а демограф и универзитетски професор Стево Пашалић подвлачи да је боље да пописивачи и не излаже поново не терен, ако ће све бити као 2013. године.
Иако су земље Европе и региона одавно започеле припреме за нови попис становништва 2021. године, у БиХ очекују да ће пописивачи изаћи на терен до краја 2023, односно након десет година од посљедњег пописа који је био пропраћен великим проблемима, посебно због инсистирања Бошњака да око 196.000 људи из иностранства буде уведено као стално становништво.
- Боље да и нема новог пописа, ако ће бити као онај 2013. године јер нисмо добили реалне податке, нисмо поштовали стандарде ни препоруке и већ се зна да је Српска извршила корекције тако што није у својим подацима узела у обзир оне који дуже од године не живе на овом подручју, али то нису други урадили. Данас практично имамо двојне податке. Српске, и од БиХ – истакао је Пашалић за “Глас Српске”,
Закључна година у новој пописној декади, која је настала, је 2023. Каже да за реалан и праведан попис требају спремност и уређени закони.
- Да ли смо ми на то спремни? Из многих изјава видим да нема оптимизма. Посљедња година у овој декади за попис је 2023. Нема 2024, 2025, већ иде сљедећа декада. Нема санкција ако то не спроведемо, једноставно ћемо да користимо ово шта имамо. Па и данас у расподјели функција користимо оне из 1991. године, што је апсурд. Ми очигледно нисмо спремни да идемо у тај посао ове године. Прича се о закону у Парламенту БиХ, али прво треба анализирати попис из 2013, како нам се не би поновиле исте грешке и да не бацама новац. Прво нам треба анализа те закон који то треба да дефинише - рекао је Пашалић.
Иако дио о националном изјашњавању обично води у проблем, сматра да ће проблем у БиХ поново настати код концепта сталног становништва.
- Наши пописи од осамдесетих година прошлог вијека у себи имају значајне примјесе политике. Учествовао сам у тим пословима, посљедњи попис сам и водио у Зворнику. Неки желе да надувају број становника у БиХ, нарочито по националној припадности, што се и десило посљедњи пут, али у ствари пописа нама служи само са реалним подацима, за планирања, развој - рекао је Пашалић чија је рачуница показала да у БиХ има 3.062.025.
Када струка, додао је, добије погрешан укупан број, наставак ланца грешака је неминован.
- Иначе су резултати пописа релевантни неких пет година, јер се ти подаци, због динамичности, стално мијењају. Треба нам слика реалног стања, ма колико нас има. Нисмо једини који губимо становништво, али нам треба стварна бројка да би могли да кројимо неке мјере да сачувамо то што имамо – закључио је Пашалић.
Максимум
БиХ је, подсјетио је Стево Пашалић, 1991. године достигла свој демографски максимум са 4.377.033 становника.
- Тога никад неће бити, ма које мјере биле предузете – истакао је Пашалић и подсјетио да је, према подацима Агенције за статистику БиХ, на посљедњем попису имала нешто више од 3,5 милиона становника.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
