Стевандић: Срби будућност граде поштујући жртву палих за слободу

Стевандићу су вечерас представници Заједнице Срба у Македонији уручили захвалницу за заједничко обиљежавање Дана српског јединства, слободе и националне заставе.

"Битољ је угаони камен почетка ослобођења балканских и словенских народа и почетак епопеје заједништва и стварања неких нових, бољих држава, које су биле засноване на некој врсти словенског братства", изјавио је Стевандић новинарима у Битољу гдје је присуствовао изложби "Други балкански рат на фотографијама и документима" поводом обељежавања Дана српског јединства, слободе и националне заставе, којој је присуствовао и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Никола Селаковић.

Стевандић је истакао да се тај пламен који су ослободиоци уз велике жртве упалили на Кајмакчалану видио и у Бањалуци, напомињући да ће сутра са поносом присуствовати државној церемонији на Кајмакчалану поводом 105 година од пробоја Солунског фронта.

"И у Бањалуци је послије неколико година тај пламен родио ватру која је дочекала ослобођење ж18 године. Наша историја је велика, за њу границе не постоје, нити постоје царина ни цариници. Разумијевање које имамо међусобно је на највишем могућем нивоу, а и разумијевање са другим народима и државама, поготово Сјеверном Македонијом, је на високом нивоу", истакао је Стевандић.

Он је оцијенио да српски народ може да буде поносан јер будућност гради на најбољим могућим теренима, поштујући оне који су својом величином и жртвом обезбиједили слободу, а и надајући се бољим данима, његујући управо такве традиције.

Вечерашњу изложбу у Битољу, аутора Дејана Матића, организовала је Заједница Срба у Македонији - Битољ.

Предсједник парламента Српске и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Никола Селаковић посјетили су данас манастир Трескавац у Прилепу.

Селаковић ће сутра предводити државну церемонију одавања почасти и полагања вијенаца поводом 105. годишњице пробоја Солунског фронта на Кајмакчалану.

Овом догађају присуствоваће и Стевандић сутра, а не данас, како је раније било најављено.

Српска војска почела је пробој Солунског фронта 15. септембра 1918. године.

Прва и Друга српска армија пробиле су већ 17. септембра Солунски фронт, што је било одлучујуће за слом Централних сила у Првом свјетском рату. Мјесец и по дана касније капитулирала је Аустроугарска, а убрзо и Њемачка.

Свијет је испрва био запањен српским побједама на Церу и Колубари, потом солидаран са Србима у повлачењу преко Албаније, изненађен опоравком српске војске на Крфу, а на крају одушевљен побједом и пробојем Солунског фронта.

Нешто више од половине укупног састава српске војске у завршним операцијама на Солунском фронту и у његовом пробоју чинили су добровољци.

Око 30.200 српских добровољаца из прекоморских земаља, затим 25.700 добровољаца приспјелих из заробљеништва у Русији, најмање 1.300 добровољаца Херцеговаца из црногорске војске.

Од започињања ратних операција на Солунском фронту па до ослобођења Битоља српска војска изгубила је скоро 29.000 људи.

Пробојем Солунског фронта српска војска је не само ослободила Србију, већ и Србе са простора данашње БиХ и Хрватске, али и друге јужнословенске народе који су, попут Хрвата у Далмацији и Загребу, те Словенаца тражили уједињење са Србијом и стварање нове државе - Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније преименоване у Југославију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.